Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

30). „Хемиморфизам. Једна особита појава, коју треба раздиковати од хемиједрије" и т. д. Писац је овде погрешио само у толико, што није написао: .. .. коју не треба раздиковати од хемиедрије. 31). ХемиморФизам „састоји се у томе, да су кристади ограничени кристадограФски пеједнаким пљоснима на сунротшш крајевима једне (обично вертикадне) осовине симетрије." — 0 осама симетрије раније нигде ни речи! 32). При издагању принципа стадности угада диедрих писац нпје довољно тачан нп разумљив. Он веди: „Ма какву дужину имаде пљосни и ивице на кристадима, свакад се ивички угдови показују уопште као стадни едементи." — А принцип се састоји у овоме: ма како се мењаде димензије пљоснп једног кристалког облика нагнуће његових пљосни (вредност диедрих углова) остаје вазда стадно. За разумевање ове партије био је потребан и један мади увод; писац врло радо пише увод и тамо где их и не треба, па је у толико пре могао то и овде да учини. 33). Партију ,0 несавршенству кристалних творевина" писац је страшно развукао, те изгледа, да је на ове појаве особиту пажњу обраћао. На жадост, и овде би имаде многе примедбе да се учине, но реФеренат ће се ограничити само на ове две: а). „И ако су кристали правилна геометриска тела, ипак скоро нинада их не видимо онако правилно развијене, као што то представљамо кристалним моделима." — Модеди су израђеии као правидна геометријска тела: па како онда „да их скоро никада не виднмо онако правилно развијене"? Требало је наппсати: И ако смо увек до сад сматрали кристаде као геометријски иравилне аолиедре, опет за то не треба мислити , да је развиће појединих пљосни и ивица на њима онако савршено изведено, као што се то иредставља вештачким моделима и т. д., и онда не би било контрадикције. б). „Тако, на кристалима нема врло често свих пљосана, које нрипадају једном кристалном облику; несавршенство је тада у броју пљосни." — Овде је писацтребало да помене на које пљосни мисли, јер по овоме како је речено, развиће крпстада било би произвољно, а закон симетрије иеист ини т. 34). Крај морфолошког дела своје „Минералогпје" писац је крунисао једном оваквом лепом и разумљивом дефиницијом: „Структуром пак назива се у главном спољна грађа некпх кристаластих и једрих минерала, у гдавном одређена извесном унутрашњом текстуром!!"

35). „По цепљивости се увиђа одмах, да ли је неки минерад кристад или не, па ма како он био несавршен." — Ово је и сувнше наивно од једног минералога!.. Исто тако неоправдано је и овакво писање: „Сем тога цепљивост је стална и онда, кад су минеради срасли у стубасте или ма какве другачпје кристадасте индивндуе као несавршени агрегати." У минералогији се не зна ни за какве „стубасте крнсталасте индпвидуе," нити за какве „несавршене агрегате." Да не би и даље набрајао сличне примедбе, што би реФерат веома продужило, референат ће прећи на последње листове општег деда „Минерадогије." 36). „Пајглавнији и најоиштији Физичко -хемискн услови за постајање минерала у природи и груписање њиховпх молекила у кристале јесу: издвајање из раствора, очвршћавање из растопа п сублимација. Два прва услова представљају начине, који су нарочито јако уприроди распрострти." — Ннје тешко само мало размисдити, па не писати да услов представља начин, јер је друго услов а друго начин, и не могу се идентиФиковати. Сем тога шта ће оно: „постајање минерала у природи и груписање њихових молекила у кристале," кад је много простије н боље рећи: постајање мниерала и кристала .... и т. д. 37). „Како је свакој систематици основ појам о врстн, то се и у Минералогији тај појам одржава, па ц ако он овде не може пмати онај смпсао, који има у Ботаницн идн Зоологији." Не разуме се, нашто овде ово упоређивање минералне специје са животињскоми биљном,итражење јој „оног смнсла," који она има у Ботанпци и Зоологији. Мннералогнја има своју специју, добро одређену и утврђену, п она је за минералошку класпфикацију исто онако значајна и неминовна, врши исту удогу и има исти „онај смпсао," као и бпљна спецнја у Ботаници и жнвотишска у Зоологији. 38). „Минерад је свака неорганска једннка, на коју се може примеиити она одредба, која је казата још у ночетку." Прво, та је одредба још у иочетку погрешно казана; а друго, питање је, зашто је ппсцу уопште потребна мннерална јединка ? Он се њоме нигде до сада није сдужио, нити ће се у снецијалном делу служити. Ето, и на самом овом месту, где смо нашли ову цитирану реченнцу, она је уметнута без икакве везе са осталим реченицама. Ако је баш писцу стало да у свом спису има напоменуту и минералну јединку, нека јасно представи шта је молекиларни полиедар, па ће и то имати.