Просветни гласник

радн.а главнога просветног савета

39). „Једну минералну врсту чине сви онн минерали, који се слажу у својим битним особинама, нарочито у хемиском саставу, начину кристалнзовања и важнијим физичкнм особинама." Прво, кад се дефинише један тако строг појам, као што је мпнерална специја, онда ту не сме да дође иикако „нарочито;" па онда: на каквеје то друге „битне' 1 особине минерала могао мислити ппсац, кад је већ поменуо хемијски састав, начин кристализацпје и Физичке особине? Најзад, зашто и говорити 0 физичким особинама, па уз то још и о „важнијим," кад оне ту по себи долазе, чим се помене начин кристализације ? — Кад је ово овако одредио, писац наставља: „За ово слагање пак захтева се, да су им једнаки кристални молекили." Ово је са свим могло да изостане, а овде је у толико још и горе, што смо видели како је писац објаснио кристалне молекиле. — Даље: „ Отуда два минерала, чиј су кристални молекили (чиј молекилп?/> сагласни и једнаки, чине једну врсту." Шта ће сад и ова друга, и за гимназијске ученпке нејасна, дефиниција минералне специје? И зашто баш „два минерала' ; , а не сви минерали? На послетку, шта би било, кад би кристални молекили бпли само „једнаки," а не и „сагласни?" 40). Главније примедбе за специјални део ове ,,Минералогије" јесу: а). Што писац пише, па ваљда тако и мисли, да један минерал може да кристалише и хемиедријски п холоедријски; б). Што без икаквог мплосрђа (за ђаке) за поједине минерале наводи силне српске локалности (чак и опе, које до сад још нпсу ни познате у литератури, и које је, ваљда, сам писац негде запазио, па одмах унео у школску књигу!); при овоме су нарочито страдали: Мајданпек, Кучајна и некакав „Нодгорски рудник— и в). Што писац по реФерентовом мишљењу, без онравданпх разлога, мења интернационалну научну хемијску терминологију, лотерујућп је на некакав свој („српски") калун. У место: калнјум, натријум, калцијум, магнезијум, алуминијум и т. д. он пнше: калије, натрије, калције, магнезије, алуминије и т. д. (ваљда на Форму: Милоје, Станоје, Радоје и г. д). У место: калијум-алуминијум-силикат пише: калијево-алуминијев силикат, нлп „у коме је по кашто натрије с више или мање калција илн калија замењен." Исто тако м. сулфид гвожђа пише гвоздени сулфид, м. сулФид бакра бакрени сулфид, м. амонијум-хлорид амонпјев хлорид, м. угљен-диоксид угљеников диоксид и т. д. 41). „НетрограФПја" је добра, али претрпана ситним слогом, који је непотребан за гимназпјску

наставу. Оваква ПетрограФВЈа могла би да послужи и за ученике Велике Школе; у колико је ово за похвалу у толико је и за покуду: јер је то најбољи доказ да нпје подесна за гимназију. 42). На завршетку не можемо нропустити, а да нарочито не нагласимо, како се на свакој страници пишчева списа може оназити да је поднет уџбеник радио веома журно, као да му је главни циљ и био, да га само изради што нре. Отуда и сппс, што га реФеревтп имају пред собом, није ништа друго, но прва коректура пишчева концепта. Ако писац није налазио да је и најобичнпја пажња спрам Просветног Савета налагала, да му поднети рукопис буде чисто израђен, требало је да се смилује на своје реФеренте и да нх поштеди бар од решавања честих ребуса. II. Одмах се може увидети, да је г. Станојевпћа „Геологија" и по садржпни и по обиму испала врло велика за У разред гимназија, нарочито кад се узме на ум, да се као саставни део њен има сматрати још и „ПетрограФија." Ну ово још и не би била њена мана, ако би се усвојио разлог пишчев, на основи којег је он намерно и „Геологпју" своју као и „Минералогију" израдпо у већем обиму, „имајући на уму одлЈку V годишњег збора наставника средњих школа у Србији, по којој наставу из Мннералогије и Геологнје треба поновити у УШ разреду пројектоване реалне гимназије," и ако би се препоручило наставницима, да за ђаке V разреда могу изоставпти ситан слог и још но неке партије, које им се учине сувишним. Напоменувши ово, реФеренат ће одмах прећи на посебно разгледање самог дела, како би за тим могао изнети своје разлозима оправдапо мњење, да ли је дело иначе ваљано. 1). Није Геологија само „историја наше земље од оног доба, кад је земља постала самостална планета." Писца је можда навела на ово деФИНиција, кију наводи Уе1ат (Соигз е!етепШге <1е Сгео1о§1е 81;га1п§гарШс1ие, Рапз 1887. стр. 1): „1а §ео1о §1е, с'ез1; ПпбШге с1е 1а 1;егге," и оп је овој, баш нетачној, дефиницији жртвовао и врло лепу деФиницпју у Хохштетер - Бишинговој књижици („ШззепвсћаЊ уоп с1ег 2изаттец8е1/ип§ иш! с1ег ВМип$ с1ег Лгез^еп Ег<1кги81е"), и јасно наглашен главни задатак Геологије од А. с1е Варрагеп1-а („Ба 6ео1о §те а роиг оћје!; штесИа! Ге1и(1е с1е 1а 81хис1иге Ли §1оће 1еггез1,ге"), и немачки педантнотачну деФиницију Сге<1пег-ову („БЈе 6ео1о§1е 181; сИе 1<ећге уои (1ет ЕгЛкогрег т зетег §е§еп\\ г аг1,ј§еи Ег8сће1пип§8№е18е пп<1 2изаттеп8е12ип§ 80\У1е 13*