Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

ни у оном обиму, у ком се он учи у ниашм разредпма; 2-го, да се измени закон о ирофесорским исиитима , јер су, да и не помињем друге разлоге који нас се у овај мах не тпчу, научни програмати из области поједпнпх наука у томе закону рађених на оној уској научној основи, на којој су се пре петнаест, шеснаест годпна поједпни предмети предавалп у философском Факултету Велике Школе ; ширењем тих програмата постпгло би се то, да научна спрема поједпних кандидата, будућих проФесора, буде јача иозбпљнпја; 3-ће, да се законом регулпше питаае о томе, колчко година може ко бити иредавач без ирофесорског исиита, а мислим да без њега впше од иет годпна нпко не би требало да буде; у том случају не бп ни један наставник могао, тако рећи, оседети у школп без исиита; таквог предавача не могу довољно ценитп ни друговп му наставниди, ни деца коју учи, нп грађанп у чијем се друштву он налази, а поред тога такав предавач — то је правпло — и поред најбоље воље и мара у школп не ради с великпм успехом ; акоје до државне службе — служба државна п није и не сме бити склониште инвалида, а такве инвалиде треба најпре уклонити из школе, јер је њима поверено васпитање и обучавање будућих нараштаја. Да би уопшче део рад у школи био бољи, требало би да буде сталне ревизије по школама. Из канцеларије министарства не да се видети оно што се у школи, тако рећи, између четири зида дешава. Могло би се на то приметнти да је ту директор, који би имао да ирипази и иа то, па ће оц већ известити вишу власт о нечем што пе ваља. Директорово је, пстина, да пази на све што се дешава у школи, да одржава ред споља и изнутра, да гледа иду ли наставници уредно у школу и т. д., и т. д ; али поред свега тога би тај надзор био тек нека врста првог нижег надзора. Ко зна колико директори имају посла око администрације, како они иначе стоје према друговима, наставнцццма школе, којој су они начелници, какво они уопште имају више образовање и т. д., тај неће порећи, да такав директор неће, баш и кад би хтео и умео, имати времена да иде на часове да видн како се предаје и да наставнике у раду упућује; поред тога не може се порећи, да у питању наставе сами наставници не би много ни слушали свога директора, а не да се порећи да ни над самнм директорима не бп требало да буде надзора. Кад би било добре сталне ревизије, као што је на страни по културннм земљама просветви гдасник 1895. г.

има, онда се пе би могло догодити да директори баш у негативном правцу раде у школи, да лоши ђаци и њихови родитељи, прпсталице ове или оне политичке странке, буду јачп од укора и казни честптих наставппка, да се протоколи и уписнице рђаво воде, да се оцене по дневницима и главним књигама пе слажу, да се архива састоји из испретуранпх аката којима се не зна ни крсна имена, да су текуће нумере по пословодним протоколима нобрисане и т. д., н т. д, — Позната је ствар, да паши наставници средњих шкода, на чак и учитељп основних школа, воле да предају предмете по својпм рукописима, тежећи божем за тим да им ђаци о што мањем труду што впше науче, а не обзирући се при том на прописане књиге п програмате. У ствари се обично у таквим ириликама мало учи, а губи се једнолпкост која треба да се огледа у настави по целој земљп. Средње гиколе нису факултети наука, у њпма не сме бити академских иредавања. Стални ревизор би на све то мотрио, оп би, обилазећп чешће нреко године школе свог школског округа, уочио добре п рђаве стране сваког наставника, он би га упућивао у раду, он би могао захтевати да се и у поједпностима ради онако како он жели, што све директор не може да ради, н због тога што нема времена, п због тога што је оп сувпше близу онима с којпма има посла; данас је он старешнна, а сутра, како то код нас брзо нде, биће мдађи од онога коме је до јуче био старешина. Поред тога добро би бпло кад би сваки наставник на крају школске године добивао оцену о целокуином раду годишњем, као што је данас учитељн добивају, па да се онда марљивп наставници боље награђују тпм, што би пм периодске повишице брже долазиле. Познато је, иапме, да се мп радо лепимо и да се баш толико не кидамо у раду, па би право било да бољи мало боље п прођу од оних горпх, а ван сваке је сумње, да би поменута класиФнкација са изгледима на бољу илату многе ц многе наше троме наставнике кренула на посао. Много смета успеху у наставп п то што се наставници често мењају Један наставник се држи једне књиге а другн друге ; један пма једну терминологнју, а други другу; један у нстом предмету п истом разреду оцењује сувише строго а други сувпше благо п т. д. У предметима које су у једном разреду предавала преко године по два, па чак ц три наставника, апсолутно нема успеха ; ту у осталом не може да буде ни контроле од страпе внше вдастп, јер услед неуспеха сваки баца крпвицу на свога претходника. Добро 23