Просветни гласник

172

шкодскп

ЛЕТОПИС

назија за наше придпке непотребан па чак и штетан. Јер сваки, ко уђе у школу, сматра да је мора свршити само зато, да из ње изађе спреман за чиновника. Кад се још узме у рачун, какви све обзири преоблађују у оцеиивању ђака при прелазу из разреда у разред, онда излази, да наше средње шкоде дају велику масу ђака, од којих бп можда само четвртина била заиста способна за даље школовање. Остаде три четвртине, немогући се одати каквом другом цозиву, јер је сувпше додкан, праве чиаовнички нролетаријат, који даје прави материјал за политичке агитације и од кога у приличној мери пате све гране нашега живота. Према потребама нашим, држим да би три а највише четири цеде гимназије са одређеним бројем ђака биде довољне да подмире потребе вишега образовања. У посдедњем сдучају две би гимназмје биде кдасичне а две реалне. Све нак остале гимназије впше и ниже, ваљадо би претворити у занатске и пољопривредне школе, које би бпле свуда једиаке, или , впше идн мање, прпдагођене приликама оне окодине у којој се надазе. У тим би школама ђаци, по свршеној вишој основној настави, проводиди опо време које сада, упућени на занат, проводе као шегртпиједан део кадФовања, где врдо мадо науче што од заната коме су се одади, већ више служе као покућарп и чувари мајсторове деце. У тим пдк шкодама, ђацп би поред учења српскога језпка и рачунице раднди ручне занате с подробнијнм и теоријским нознавањем материјала с којим пмају посда, а свршивши их ступили би одмах на практпчке радове, којима бп свој жмвот осигуради. Ми се и данас и сувише бавимо пптањем, да ли ће наше гпмназије бити реалне идн класичке, а не помишљамо, да ће оне, — биде једне илидруге или п мешовите, — бити само од штете, ако њихов број знатно не смањимо и ако место њих не заведемо корисније, занатске и пољџнривредне шкоде, на које смо придикама, у којпма се надазимо, пмперативно упућени. — Сматрајућп за дужност да поменуте напомене издожим у овом свом извештају, част мијезаблагодарити г. Министру на указаном ми поверењу и замолити да прими уверење о моме најоддичнијем поштовању. Септембра 1894. год. у Београду. Ђ. Ж. Станојевић с. Р. П1'0Ф. ВЕЛ. ШК.

VIII. Извештај г. проф. д-ра Богд. Гаврилови^а о пиротокој гимназији и кважевачкој нижој гимназији. Госиодине Министре, Актом Вашим од 7. маја т. г., ПБр. 6543., иаредилп сте мн да прегледам велпку гимназију у Ппроту и нпжу гимназпју у Књажевцу, па да Вам по иовратку своме с пута поднесем извештај о раду и реду у те две шкоде. Ради тог иосла кревуо сам се на пут 4. јуна тек. год., а провео сам, које на путу које на раду, свега 22 дана. Част мп је у овај мах поднетп пзвештај о номенутпм двема шкодама. Одмах у почетхсу овога извештаја морам Вам, г. Мпнистре, поменутп то, да се код нас услед ОНИ1ТИХ невоља, у које је заплпвао цео наш живот, нн о раду у школи не може доносити суд а да се не каже, да је тај суд донесен према приликима у којима се уопште, а нарочито у последње време, налазе наше школе. Кад бих, не водећи рачуна о тим приликама, узимао на око целу слику поменутих двеју школа каква је оиа с1е 1ас1о, онда би мој суд био неповољан; ади кад судпм о ономе што се у придикама могдо постићи, онда би мој суд био овакав: усиех би могао бити много бољи, али је у гдавноме добар. Све што смета напретку не би се могло уклонити, јер има рана које ће тек време излечитп ; ади би се ипак могдо много што шта учинитп, па да у будуће успех уопште буде бољи. Обично се каже да је наставник животворнп дух школе. То је правило које нема својих изузетака. Наставник који свој предмет зна а шкоду води, мора с успехом радпти и у најгорим приликама. Тај успех не може до душе бпти најбољн ако нема и осталих потреба, без којих рад уопште не може напредовати; адп свакојако ће оддпчан наставник и у најгорим приликама моћи бар тодико урадити, да се може рећи да је бнло успеха. Мепи је мило пхто могу поменутн да ми таквих наставнпка имамо, а било би их п вшпе, кад би се ово урадило : 1-во, да се одсеци философског факултета Ђелике Школе иоделе на мање научне груие; у том случају би сваки ђак в!;пс1е учио само оно што он милује, па би већ с тога сваки од тих ђака био у основн толико спреман, да у другог неког нечему хтаучп, и ја сумњам да би се уопште могло догодити нешто што сам прн ревизији запазио, атојето, да поједиии наставници не знају како ваља предмет, којп они сами предају, чак