Просветни гласник

182

0 КН.ИЖЕВНОМ

РАДУ СВ. САВЕ

четникв, ученик Ћирила и Методија. Али већучени руски библијограФи Гороки иНевострујев рекоше, да ће то бити много познији писац. Даје пак ово наш Св. Сава за мене је доказ: а., што у језику и стилу и у појединим речима и изразима поменутога предговора има пуно особина Савина писања; б., што је тај предговор најјаснији и најпотпунији у једном српском рукопису, и ако познијем од руских, (од прилике XVII века), који је сад својина Срп. Академије Наука. Али је то једини досле познати српски рукопис тога дела, а од њега се очувао само предговор онај или скдзк; остало је откинуто, а види се да је рукопис био много већи. Овојејамачнои навело архимандрита Дучића, те је штампавши тај предговор у Гласнику 56. рекао: да је Св. Сава превео «упутак како ваља читати псалтир преко године. С( У том упутку може бити и нечега што је преведено с грчкога ; али је он у главном преводиочев предговор пред преводом молитве нога псалтира. А кад једном имаднемо пред собом цео овај псалтир, моћи ћемо можда по особинама језика показати, је ли ово одиста дело Савино, како сам ја покушао доказати по овом малом одломку. У својим делима, која нису преводи, Сава се без сумње ипак угледао на така грчка дела. У његовим типицима наређења о служби божјој узета су јамачно из Типика Саве Јерусалимскога, што у неколико сведочи архиепископ Никодим, који доцније, 1318. год., преведе цео тај типик, а још јасније Доментијан , који на једном месту вели: и здконгк господ^нм пооучмше се И НОШТЦ КкСеЛКНкСКОИ пр^Б -Кк прињмк здконоположенпк, и кише пдк^ достигк икросллитскддго испрлклннии. Па и наређења у његовим типицима о спољашњем животу манастирском по свој прилици су написана већином по том типикуЛ 2 Службе Св. Симеону не познајемо, али је и она зар урађена по таким грчким делима. Све то, као још и много друго што, азближе показати било би посао наших учених богослова. Најса-

мосталније је написан живот Св. Симеона, али је и ту на пр. у реФлексијама и философским и побожним изрекама тешко одвојити оно што је Савино од онога што није његово. Али се у овом још и сада може показати по нешто, што је занимљиво и што карактерише Саву као писца и човека. Тако на пр. у његовим делима највише има изрека из јеванђеља и апостола. Неке од њих толико воли, да их употребљава готово у свим својим делима , понеке више пута у једном истом делу. Таке су на пр. ове: — Који љуби оца или матер више него мене, није достојан мене; и који љуби жену или децу или имање своје више него мене, није достојан мене. — Нити је око видело, нити је ухо чуло, нити је срце људско осетило оно, што је Бог припремио онима који га љубе — и анђели би желели тамо загледати. — А : слава овога света није ни налик на славу онога света; тако исто ни муке овога света нису ништа према мукама онога света — и сам се сотона стресе кад на њих помисли. — Који не љуби брата свога, тај ни Бога не љуби. Бог је љубав. И који љуби Бога, треба да љуби и брата својега. И других изрека има, које Сава више пута употребљава, као шго је на ир. ова: — Кратак је пут, браћо моја драга, којим ми ходимо. Наш је живот дим, пара, блато и прах; мало траје а брзо нестаје. Све су изреке у Саве лепе и одабране. Има их јамачно доста и оригиналних, његових, нарочито међу онима код којих не наводи аутора, што он иначе врло често чини. Ево неколико таких: Светујући у типику своју браћу вели: — Не будите деца умом, већ злобом; а умом будите савршени. — Будимо смерни овде, да се тамо узнесемо; плачимо овде, да се тамо утешимо; ухмилимо се овде, да тамо Бога милостива нађемо. Ако и бриге на вас наиђу, будите весели браћо моја, или кад вас различне на-