Просветни гласник

наука и пасти снађу, знајте да се то куша вера ваша, па отрпите, јер и Господ наш рече : Благо ономе који нретрпи до краја! — Будите извршиоди речи божје, а не само читаоци, па се сетите: да је онај, који оамо слуша реч а не чини што она заповеда, налик на онога, који се огледа у огледалу, позна себе — пак оде и одмах заборави какав беше. Има и појединих израза и речи , које Сава често употребљава, као што су на пр. земски а нђео — небески човек; о љубимиче, или о љубимици и т. д. Све ове Савине изреке и изразе и речи уиотребљавају често и други писци српски XIII и XIV века. Језик је Савиних дела словенски. Али, како се тај језик, као што рекох напред, у оно време већ нигде није могао добро изучити, није чудо што и у језику Савину има пуно српских облика, гласовних, речних и реченичних, а нарочито пуно српских речи. По где где су промакле читаве реченице народнога говора, те нам казују, да је наш народни језик у оно време био овакав исти као и данас, на пр.: не оуклони се нл десно ни нл л^кко, — елдгослоки и прости врдте — и т. д. У писму игуману Спиридону — у ком Сава јавља, да је здраво био дошао с друштвом у Јерусалим, па тек после стигао их путни умор , те се сви поболели; и у ком даље јавља, како му шаље отуд на дар неке ствари и т. д. — долазе оваки изрази: дште х ош " тете оук^кд^кти о лмгк гр-кшн-кмк — (налик на данашње: ако сте ради чути — ) здрдко и кесело доидохолдк — дд ви ддлк Бог дл си тдкои кксдш христУлнинс скткорилс о мн^к моленик... Да ови трагови народнога говора и изражавања нису дело доцнијих преписивача можемо веровати и по томе, што су нам ти преписивачи очували у неколико спомен и о правопису Савину, ма да се првобитни правопис у познијим преписима много мање чувао но првобитни језик. Тако видимо, да правопис Савин није био чист правопис тако

: настава 183 зване српске реценсије, као што се обично замишља да је био још од краја XII века. Тај је правопис од краја ХП-ог века био чист и имао све карактерне србизме само у самосталној писменој радњи, т. ј. у писмима наших краљева и друге велике господе. Али у књижевним и осталим писменим споменицима ХШ-ог века, 23 све до преко прве половине, тај правогшс као да је још био под утицајем бугарског правописа — тако се бар чини по већини досле познатих споменика XIII века. У Савиним делима само у Типику Карејском и Писму игуману Спиридону не види се тај утицај; иначе се види свуда мање-више. У Типику Хиландарском долази врло често назални знак а , а у Студеничком љ, па се по неко нађе и у животопиоу Симеонову. И кад се то налази у ова два последња дела, која су се сачувала у препису од 1619. год., како ли је било у првобитном делу ? Све је ово доказ, да у књижевности српској ХШ-ог века, бар прве половнне, још није била утврђена чисто српска реценсија, и — још један доказ, да је стара писменост српска била много старија од старе српске књижевности. У својим делима Сава за себе каже: ја смерни и грешни, или: гори од свију — лењиви и иоследњи од свих мних С ава вазда, сла.6и и клонул.и за аодвиге духовне и т. д. Овако самоништење било је у обичају побожних писаца онога времена ; али ми се чини, да код Саве то иде и из душе, а свакојако без притворства. 24

О литургиском делу типика Савиних већ сам рекао што сам имао рећи. Св. Сава вели: — као шго ми имамо душу и тело, тако и манастир — душа му је служба божја, а тело сам манастир и оно што је калуђерима на телесну потребу. И, пошто је о души наредио што треба, хоће, вели, да се побрине и о телу. Да и ми прегледамо овај други део Типика, у ком је Сава свакојако и самосталнији. 25

24*