Просветни гласник

ваука и добна, који ће бити архимандрит над свим игуманима. А обред је овај: обуче се епископ и сви игумни и други часни јереји и приведу избранога; и епископ, поставивши га пред собом да га сви виде — а и владар ту да буде —, облачи га у свете ризе по реду; и нови архимандрит тако служи службу; а кад се служба сврши и отпоју прописне песме, епископ и игуман узимају са свете трпезе јеванђеље и предају му га и изводе га пред двери ; и онда прилази владар и узима га за руку и одводи до иконе »Пресвете", пред којом стоји палица игуманска, и предаје му палицу као од руке саме Пресвете; и онда га води на игуманско место и рече му: достојан; и сви три пут у глас вичу: достојан; за тим га целива прво владар, па епископ, па остали; после прописаних песама и т. д., слави се најпре владар, па нови архимандрит. Тога ради — вели Св. Сава — заповедам самом владару српске земље, да долази и да поставља архимандрита овога, да га поставља господином и ктитором место себе 30 и т. д. Овде да нема власти нико, ни епископ ни други ко.... А игуман да се не поставља овде по неком наговору или миту (по лњздое^зддншо ), а не буде достојан. И тако постављени игуман да се не смеће без неке велике кривице и док се пред свима не обличи, а не може да се поправи. Иконома и еклисијарха избирао је игуман са свом браћом и постављао их по обреду за то прописаном. Иконом је имао помоћпика подиконома, а еклисијарах подеклисијарха. Овима свима вели Св. Сава: ако пропадне и најмање што са неатости ваше, одговараћете на дан истини. Јер Апостол рече: који ради посао усрдно, примиће награду према труду. И: проклет да је, који свој посао лењиво радњ — Ако се временом покаже, да било игуман или иконом није од користи манастиру, да је лењ, да својим рођацима даје или од манастира краде, или да браћу раз-

настава . 185 враћа, или да иконом не слуша игумана, или да они у типику што руше и своју вољу постављају или да су одани страстима; ви на једно свећајте и изберите другога, а онога оставите да се покаје. И ако се деси, да игуман престане бити игуман, или због овакога чега или својом вољом, да се поштује у манастиру као први брат по игуману, и да му се то показује свуда и у свем. И ако је поприлично игумановао , да му се одреди ко од млађих да га послуша. И ово знајте: или игуман или иконом, ако што стече у манастиру и рече: ово је моје — то да не буде но свак да је задовољан оним, што има од манастира. Сва с\ г браћа имала једнога, оца духовнога или исповедника. То је био или сам игуман, или је избиран који од браће и он је био отац духовни и игумну и свој браћиЗнамо да је такав духовни отац Хиландару био једно време биограф Савин Доментијан. Ако није било човека за то међу њима, могао се изабрати и из другога братства. Тако знамо, да је у време, кад је архиепископ Данило II. био игуман у Хиландару, отац духовни Хиландару био калуђер неки из манастира Св. Пантелејмона. •— Св. Сава је много полагао на исповест. Онога. — вели — који неће да се исповеда треба истерати из манастира, као што се сече загнојени део тела. — Откривајте своје срце, јер, као што рече Лествичник, ране које се отварају не иду на горе. Осим часника и богомољаца било је и калуђера посленика: кључара, хлебара, рибара, који су чували коње или маске, који су у метохијама били икономи манастирски и. т. д. Њих све моли Св. Сава да свесрдно свој посао раде, да не туже што нису с осталом браћом на служби и молитви; јер ови се и за њих Богу моле и т. д. 31 Игуман је био дужан да мотри свуда на браћу, да не беспооличе и не празнослове. Он да их братски поучи и исправи; а они да га послушају и да оду с молитвом у своје ћелије и да раде ручне иослове.