Просветни гласник

188

0 КЊЕЖЕВНОМ РЛДУ СВ. САВЕ

њавати. Ако вам се ипак ио неко и учини тако — уздигнимо се, стегнимо се, усилимо се мало; јер се не одрекосмо света да благујемо... Усилимо се, усилимо се; јер је потребно царство небесно, и они који се погруде задобијају га Лењивац неће никад однети победе, нити је ико спавајући победио буднога свога противника ... Молим вам се свима: потеците на звање ваше ! Чините само оно, што чусте и научисте да је добро. Јер се време примиче. Сећајте се својих душа, а ни мене смиренога не заборављајте у молитвама својим. На крају се наређује, да се типик чита почетком сваког месеца за време јела."

Најзнатније је књижевно дело Савино ЈКивот Св. Симеона. Он износи штампан табак данашњег писма и, на сву прилику, и није писано као засебно дело, већ уз Типик Студенички. Ради тога, а можда и по смерности синовљој, Сава је гледао да оно буде што краће, као што сам каже: ш клддт ^стк ^к бо кго и др^жлк ^к не исписл\шлш кго по рс-доу, иже слкипдхолид и кид^хомц оулшожеиУл рлди слокесћ. На жалост ово је дело нађено досле готово само у једном рукопису, ономе од 1619., у ком је и Типик Студенички, и по њему га ми данас познајемо. А у њему је оно јамачно изгубило доста од своје прве лепоте, и, може бити, и од потпуности. И неке синтактичне и логичне погрешке тамо можда су преписивачеве. — Па ипак је ово дело Савино најбоље дело ове врсте у свој старој српској књижевности —- кад се узме на ум све, што треба узети на ум при оваком оцењивању, и кад се не заборави: да је ово биограФија монаха Симеона, а не Стевана Немање. Чини ми се да се ни данас не би могло тако дело написати бол>е него што га је Сава написао. А има ово дело и врлина, које ретко имају и стара и новаовака дела. Она иста добродушност и детиња безазленост, она иста душевна благост и умна збил>а и она иста светост, која се опажа и

у другим делима Савиним, веје још јаче и осетније у овом делу. Ништа готово није усиљено, ништа неприродно. Ни једна стара српска биограФија, па чак ни она деспота СтеФана од Константина ФилосоФа, није без макар једнога чуда или легендарне приче — само је без тога ово дело Савино, коме би се то још. најпре могло опростити. Причајући о светским делима свога оца узгред, и бојећи се да не умножи «словеса", Сава је ипак, такорећи наједном листу, испричаонеколико историских ствари, које бисмо узалуд тражили у другим историским изворима. 40 По свему се види, да је Сава имао историчарски дар какав тешко да се могао наћи у оно време и ван Србије; и за историју српску била би већа срећа да је он писао живот СтеФана Немање, а његов брат СтеФан живот монаха Симеона. Али Сава није имао кад, није могао да буде само књижевник и писац. То се види из свију дела његових. Не могу прећи муком још једне особине Савиних дела. То је: што у њима има повише хронологиских бележака. Међу њима су и белешке за ова три догађаја: за онај кад је Немања оставио владу и покалуђерио се — 1195. г.; кад је пошао у Св. Гору 1197. г.; кадјеумро — 1200. г. Тоје свемало према данашњој историографији, али врло много према ондашњој у опште и право чудо према ондашњој српској историограФији. Јер се у том не угледа више на Св. Саву ни један српски биограФ ни ХШ-ог ни XIV-ог века, а и Константин Костенски изостао је у том иза Св. Саве.'' 6 ) Али са записаним у овом Савину делу годинама не слажу се друге хронологиске белешке које су још тамо, као : белешке о времену владања Немањина, о времену његова калуђеровања и о том колико је у ком манастиру времена пробавио. То, заједно с чуђењем да је Св. Сава у овом изузетак од онога времена, осумњичило је оне белешке о годинама. А највише их је осумњичило писмо СтеФана Првовенчаног, нађено у регестама папе Инокентија III, које су папски регистратори ста-