Просветни гласник

НАУКА И ВАСТАВА

193

Типика Хиландарскога. А што је у Типику Хиландарском под бр. 27., оно у Типику Студвиичком нмје под засебном гдавом, већ је ушло под гл. 13. као последње прави.10 (Гдасник ХБ. 157). Таво би требадо, да од гдаве 26-те једна иста наређења у оба типика. не буду под истим бројем, већ да је у Хиланд. Типику број увек за 1 већи. Ади Студенички Типик после броја 2 7 скаче одмах на 29. те се опет у том изједначује е хиландарским. Тако до главе 42. Под овим бројем су у Типику Хиландарском наређења о ћелији карејској. Тих наређења нема у Студеннчком Тшшку, шго је и наравно. Али за то би последња глава, која је у Хиландарском под бр. 43 требало овде да стоји под бр, 42; али то није, него се и овде скочило с броја 41 на бр. 43. За што је то ? Да нису под бр. 4 2 Типика Студеничкога стајала некад нарецења за Савину Исиосницу код Студенице, која се чини да је требало да буде студеничка „млћЧДЛкНИЦД?" Кад ое сад од Хиландарскога гипика одбије оно, чега нема у Сгуденичкоме (а то су у ствари свега 4. главе), онда је оно што остаје у главном једнако у оба типика. Потиуне једнакости у наређењима ова два типика — ако се хоће да гледа не само на ствар но и на стил и на поједине изразе и речи — нема. Стварно се највише разликују главе 13-те тих типика, па онда главе 3 5, 10, 11, 12, — ма да и у другим главама има по мало таких разлика. Стилских и језичних пак разлика има у опште мвого више. Алп би се о свем овом могло поуздано говорити само онда. кад бисмо имали пред собом првобитну редакцију и једнога и другога типика. Ади је свакојако општс сдагање оба ова типика тако и толико, да се јасио внди, да су оба потекла из једне редакције илп да је један потекио из другога. Ђ. Даничпћ је у Вас1-у VI. с. 206- грдно скудио Леонидино издање Хиландарскога Типика, које је управо једнно, које данас имамо. То је издање одиста е гледишга Филолошкога врло лоше. Али над погледамо на исправке тога издања у Сиоменику III. Ааадемије Наука, које је по ФОтограФским снимцима са оригиналнога рукописа учинио Љ. Отојановић, које износе свега I 1 / лисг и које исправљају врло мало стварних погрешака, онда морамо мислити : или да се Данпчић варао претпостављајући да је онај оригинални рукопис много тачнији, или да су они Фогографски снимци врло непоуздани. И после оних исправака у Сиоменику III. многе се отварв још морају исправљати по смислу, многе се могу исправити по текоту Типика Студеничкога, — и још ће много шта остати нејасно и без смисла. И издање Типика Отуденичкога није особито тачно, што се опет види поређењем с Типиком Хиландарским; и расгављање речи и интерпункција нису ни у овом издању свуда као што треба. За то би шелети било још по једно брижљивије издање оба типика, или још боље: једно упоредно пздање целога текста по самим рукопиоима и једнга другога типика. 45 Види расправницу моју у Годишњици Н. Чуиића VII, с. 90 — 93. 46 Ово су све хронологиске белешке, које се налазе у делима Савиним: 1., У Уставцу Карејском забележена је само година кад је писан, 1199-та.

2., У Тииику Хиландарском забележено је : а , да је Немања као монах Симеон дошао у Св. Гору 2-ог новембра 1197; б., да је Немања умр'о 13-ог Фебруара 1200 године. 3., У Нгивоту Св. Симеуна — по реду како у књизи долазе —: а., Да је Немања владао 3 7 година. Ова се белешка налази овде четири пута: у глави (по Шафариковој деоби) I, II, III и XII; само шго у глави Ш-ој па једном месгу место 37 год. стоји : 38 година. — б„ Да су се 2 5 марта на Бдаговести 1195 г. закалуђерили и Немања и жена му Ана. — в., Да је Немања пробавио као калуђер у Студеници 2 годпне. — г., Да је Немања из Србије у Св. Гору пошао 8-ог октобра 1197. — д., Да је у Св. Гору дошао 2-ог новембра. — ђ., Да је у Св. Гори пробавио годину и пет месеци — е., Да је у Хиландару проживео 8 месеци. — ж., Да се 7-ог Фебруара разболео. — з., Да се 8-ог Фебр. нсповедио. —■ и , Да се 1 2-ог Фвбр. прппремио за смрт и благословио посдедњи пут овоје синове. — ј ., Да је 12-ог Фебр. мало по по ноћи (дакле у почетку 13-ог Фебр.) преминуо, — к., Да је по смрги Немањиној Сава остао у Хиландару још 8 година и да је толико година и тело Симеоново лежало у гробу у Хиландару. — л., Да су мошти Симеонове донесене у Студеницу и положене у гробницу тамо 19-ог Фебру..ара. . ј —-~"љ.. Да је Немањп било 4 6 годин ^тГ?Тд ~Је' дошао на влму, — н., Да је Немања као калуђер живео 3 године. — о., Да је свега живео 87 година. — п., Да је умр'о 1 3 Фебр. 1 200. — Али су неке од ових бележака управо издавачеве, т. ј. ШаФарикове, а у самом рукопису, по ком је он ово дело штампао, оне су друкчије (види у издању ноте на другој страни последњега листа). Шафарик је исправљао ове белешке према другим историским споменицима и подацима. Ово, као и то : што су на пр. године владања Симеонова у овом делу Савину на 4 места једнако забележене, а на 5-ом друкчије, показује: да у рукопису од 1619 г., по коме је ово дело издано, поред других писарских погрешака, има и погрешака у хронолог. белешкама, и то не само у опима које је ШаФарик исправљао, но можда и у другима и отуда неслагање међу њпма. Напред је речено колико износе сва до сад позната Савина дела укупно. Нека се зна то и за поједина дела: 1 , Уставац Карејски износи у Стхоменику Ш-ем 4 / 3 листа 4°. 2., Тииик Хиландарски 3 0 непуних листа т 8°. 3., Тиаик Студенички 21 лист т 8°. 4., Живот Св. Симеун а 1 1 / г листа т 8°. 5., Писмо игумну Саиридону I непун лист т 8°. 47 Ио ШаФариковој иеправци и овде, нао и мало нише, стоји : 12-ога. Али кад се већ узело, да је у рукопису на овим меотима погрешено, онда мп се, према даљем тексту, чпни да овде треба да стоји : 11-ога —, као што сам и ставпо. —