Просветни гласник

192

НАУКА И НАСТАВА

29 И ово ое наређује очано по Уставцу Карејском; а у Типику Хиландарском се вели : и СИ ПОВЈЛ^ВДК ПО откшћстви мошк Кк р дд не ПОДЛСТС Вк мИсто оно ничесдре, ни плки повЕЛ'кил10 оузгги отк ит НИЦЈОЖС Ово место у Хиландарском Типику, и према садржини његовој и према стилизацији, рекао бих да је доцније уметнуто. Отуда јамачно после оне тужбе карејских иопосаика на Хидандар и молбе српским архиепископима за помоћ, о чем сведоче посланице архиепископа Саве Ш-ег и архиепископа Никодима. Види у мојој расправици о архиенископу Никодиму Глас Х1ЛН. Срп. Акад. Наука стр. 6 — 7. 30 11о једном знаку напред рекао сам, да би овај типик могао биги написан после 1220 године (види ноту 28). Ово овде могло би бити још један доказ за то. Јер ми се чини, да Сава за живота свога егаријега брага не би рекао : заповедам самом владаоцу и т. д, А могао је Сава ову реченицу п уметну ги у тииик овај после смрти СтеФанове, за владе Радосавл>еве. Тако је можда и ово доказ, да је првобитна редакција и Студеничког п Хиландарског Тшшка мењана доцније или од самога Св. Саве или од других. Ка ономе, шго сам о том досде рекао, да додам и ово: чдни се као да у првобитној редакцији оба типика или није било наслова за поједине одељке иди да су они у доцнијим преписима побркани; тако је на пр. глави 7-ој наслов в О ДОХ^ШбСПЛСНОМк ИСПОВ-КДДНИИ 0 — међу гим се о исповедању говори много више у гдави 6-ој, којој је иасдов друкчији, а у овој, 7-ој, гдави само се говор о том продужује и свршује. 31 Что 0\"К0 СКрККПТЕ — вели им — Н ТО\"ЖНТ6 отк Ск^ождении остдккше ? Н е рдзо\-м-1«ет{ ли, ИКО СВОН> ДО*ј'ШО\' ПОЛЛГД1€Те ЗД МНОГк1№, ИКО ВЛЛДкЖД МОИ ХрИСТОСк, ДД ИК1ч крдтик> вдшоу 0\"П0К0ИТ6 ? Рлдовдтч О\'К0 И ИГрДТИ ВДМк подоКЛ1€Тк, ИКО »еже 1€ДКЛ а1ЦЕ КкЗМОГЛИ КИШ6 испрдвнти МОЛИТВО\" КкНИМЛЦЈ!06 дКломк (ижс) ПОКСЈГДД КкЕ творите. 32 П НД ГОДИ1Ц6 ВкСИИ КрДТ1 ДД С{ ПОДДбТк по пбрпер-ћ, дл си ко\-поук>Тк одеждох/ - 33 Даничић тумачи реч К53Л, и баш у овом примеру (јер је на другом месту није ни нашао), са тогћиз. По томе би ово место значило: ако се више њих разбоди. Али ја бих рекао, према свему, да овде !€ЗД значи болест с грозницом. 34 — кк нгмк же коллцимк оукрош* топити. По Даничићу 0у*Кр011к = адиа ЈегуМа. Али у примерима, које Дан. код те речи наводи, као и у овом овде, Ја бих рекао да оукрОПК значи врућа. облог а. 35 — и\*к же рдди гостинкнии,о\- отк ^ристоЛКЖИКДГО НИКОК5ГО ОКрДЗД испросикшј СкЗДЛ^ОМк36 У главном било је два оброка дневно. ручак и вечера. Али се у оба типика помиње још и нека закуска нре ручка, или је то зар некаки доручак : По Кк1ВкШШ0у ДИ0КЛНЗМ0\- Вк ПДПрк1"к, 1С.ЖЕ 16С1'к ПО днлфор^, СН"КСТИ 110 мдлоу и ИСПНТИ... За овим се одмах говори о ручку, те се не зна ни кака је ово з&куска била, ни колико је нрогицало између ње и ручка.

37 Кди(ј0@оЛ/.ог=роси1ит утаггаш, пехар. Вино се давало о обеду великим или обичнпм (у Тип. Хиландар. в обичајним") красовољем, илн малим краоовољем, који је био за половину великога. А колико је, по данашњем мерењу, хвагао ведики красоаољ, не знамо. Осим ове речи употребљава се у овим тппицима и реч чагиа : 0\ ј "Р0ЧНЛ ЧДШД; а у доцнијим споменицима: К0\"ПД. 38 У тексгу се не каже изб.шже какав би то могао бити ПрДЗДкНИКк И1чКк1Мк КрДТНИМк ПрДЗДкН0\"1€Мк. Ја мислим да ће то бити крсно име, породична слава. коју еу ондзшњи Срби славили и као калуђери. 39 И на другим местима : ОукрОПк ВОДкНк Ск КИМИНОМк; И Ск КИМИНОМк ВОДИк 0\"Кр0Пк ПШОфД; Д ПИТИ16 огкропк Ск КИМИИОМк- — 0 укроиу било је речи напред код ноте 34-ге. У оним тамо примерима рекао оам да ова реч значи врућа облога , или просто обџог а; а но овим се примернма види, да га реч првобптно као значи раствор. 40 Лфб СЛ0\"ЧИТк СС И'кК0НН-:М0У Л10КИМ0М0\" пришксткиге нд оутЂшениге ти, то дд рлздрдгетк С( ПОСТк. Овде је јамачно извор оној пословицп: дође гост, те разори аост. 41 Тако у гип. хилаедароком, а у студеничком стоји : Н10ЛИ42 Саветп, модбе и опомене ове вроте провлаче се скоро кроз сва наређења у оба типика; а нарочнте су главе овоме посвећене гл. 1 6, 17, 18, 19, 20. 23, 39. 41. У њима има често врло лепих и нежних изрека. Али то је, уз наолеђену традицију од два и по века, и било канда све, чиме су се ови типици држали у снази после пропасти старе државе српске. А држали су се у снази готово потпуно можда све до краја XVIII века. Давас се у оба манастира много одступило од типика; а го бар у Студеници не би морало бити. 43 Бк КДШШк Ж( ПрОИЗВОЛНзНИН СкСТОИТк Ск)(рлиити сии нердздро\ г шнмл же и непр-Кткоримл повксегдл Гллголк же непр^стднкно пр-кдлноугс вдмк СЛО\-ЖКО\- творити и т. д. 44 И сам оам рекао напред, да су Типик Хиланд. и Типпк Студенички у ствари једно дело — јер оу у њима наређења за једну исту цркву -— и да се само према мало друкчијим при.шкама у Хидандару а друкчијим у Студеннци, наређује по пешго друкчије за један а друкчије за други мапастир. То је оно, што се данас у опште зна, или, боље, шго је до данас у опште речено, о одношају тих двају типика. Ја ћу овде о том, опет у опште, рећи нешто више и потпуније. Тако I Прво, не стоји оно што се досле говорило да оба типика имају „исти број глава. 9 Истина , последња глава у оба типика забележена је бројем 43 (.м Г.); али у ствари само хиландарски типин има толико и засебних одељака, док их студенички има само 3 8. Иа шта је го и како је то? — Студевички Типик почиње одељком 4-им. Где оу му прва гри, о том је напред говорено. Даље : у студеничком тииику нема гдаве 2 8. Њу је, мисли Јиречек , „пнсац јамачно нехотице изоставио." Није тако. Она је ту и стоји у њему (типику студ.) под бр. 27., који потпуно одговара глави 28-ој