Просветни гласник

25*

НАУКа И НАСТАВА

191

а иисму Савином: ПнТДКћ 110СЛДНИИ СВЈТДГО СаКК! КК И1 'ОУ 'ГЛЕНО\' КЕЛИКК1Е ЛЛВрМ ДОМЛ ИрКМПСТкИв И СКЕТЛГО С у МЕШНЛ СтО \'ДЕНИИ,Е КУрК Спнридшио^ штк скетлго грлдл 1еросол1Шл. 18 Овога највише има у Тилику Хиландарском и Студеничком. Нешто се овде може одбити и на нетачност издања, нарочито Хиландарскога Типика; а нешто свакојако и на нетачност превођења с грчкога. 14 Већ сам наслов овога слова показује неку иромену првобитнога састава. 15 Интересно је што тај увод нема никаквога наслова, а не зове се ни слово или глава — као други одел.ци. И онда бисмо се могли питати : па да ли одиста тај увод стоји место првога слова, као штс ја горе означих, или у садашњем Типику Хиландарском нема првога слова онако нао што у садашњем Студеничком Типику нема сва три прва слова? 16 После смрти Немањине (1200 г.), а пре одласка Савина из Хиландара с моштима очевим у Студеницу (1208. год.) 17 Овако по рачуну ШаФарикову, који не знам од куд је постао. Свакојако је најверовагније, да је Сава ова дела писао по додаску у Студеницу — лакле од 12 08 — али не знам за што не би могло бити и пре и после 1215 год. А врло је вероватно, да их је написао одмах по доласку у Студеницу. 18 По моме рачуну Сава је 1 233 год. оставио архиеп. престо и исте године под јесен кренуо ее у Јеруса.шм. Тако је ово писмо могло бити писано само 1 23 4 г. Види о том моју расправу у Годишњици VII. 1 28— 129. 18 Ћирило и Методије преведоше у другој половини 1Х-ог века само најпотребније за службу црквену књиге. Неке од оних књига, које они не преведоше, а које тада беху познате у грчкој цркви, преведоше после у Х-ом веку у Бугарској њихови ученици и ученици њихових ученика, о чем има и нешто помена у бугарској књижевности тога времена. Али неке литургиске књиге, као што су месечни минеји, посни и цветни триод, постадоше и у грчкој цркви тек у Х-ом веку, а неке и доције. Неке пак, које беху познате и у доба с .10в. апостола, проширише се и попуиише у Х-ом в°ку и доцније, као што су на пр октоих, требник, часловац и др. 20 Ствар је у овоме: преписа ове редакције црквенога номоканона има и српских и руских; од њих је најстарији онај српски епископа ТеоФила од 1 2 52 год. — 17 година после смрти Савине — и у њему се помиње Сава као трудбеник на том преводу, што је врло важно; али се у другим неким преписима, оиет XIII века, Сава никако не помиње, што се такође мора узети у обзир. Докле се у овом питању било дошло до 1 88 4 г. може се лепо видети у књижици др-а Милаша Крмчија Савинска, Задар 1 884. Није ми познато, да се после тога ово питање у чем год знатније у напред покренуло. То се и не може учинити док се сви досле познати преписи не проуче погпуно и упоредно и по тексту и по језику.

21 Види оиисе тнх рукописа у књизи К. Невострујева Оиисаше слпвлнскихг рукоиисеп московскои синодалЈЈНОИ библштеки, отд^ћлЂ трепи, частБ первал. Москва 1869. И ироф. Љ. Стојановић видео је у Русији у типограФској библиотеци један овакап псалтир, у ком се опет помиње као преводилац мних Сава. 12 Тако на пр. оно наређење у Савнвим типицима, да калуђери за обедом буду смерни и да с благодарношћу једу јела која су донета и да ћуте и слушају оно што се чита, налази се и у грчким типицима. Тако и многа друга. И реч красовољ у типицима Савиним очевидно је из типика Саве Јерусалимског. Ивтересно је, да се ова реч не налази у дслима српским после Св. Саве. У Доментијана се већ каже куиа : н К0\"ПН КИНЛ • Н. КО\СПк НЛ КкСкКк ДкНк. Даничић сур. 156. 23 На пр. у преписима литургиских и др. књига. 24 Један од најлепших примера ове врсте биће ово месго из Живота Св. Симеона : Ск1Н КЛЛЖЕНк) ГОСПОДНИк НЛШк СШЕШНк ИукшЕ .Г. СкШкЈ. бдННк ЖЕ МкНШИ, НЕМОГОу ЕГО НЛрЕфИ СкШЛ Нк рОВк, ЕГОже лнгвлгашЕ плче си^к , си же и НЕи>Тксто\-нно ЕМ0\ј Г РЛВОТЛШЕ. 6к1 ВО ИКО И МкИИ Кк ВЛДТИ СВОЕН, И МћНкШН, И просто РЕ1ЦИ КИД-ћКк СКОЕГО ЕСТкСТКЛ НЕМ01ЦК И 0\ј "МИи >ЖЕШЕ Гр1у^1УВк, СИ СТВОрИ ИКО И ВЛОуДНкШ СкШк, ШСТЛВИВк вллглго штцл и госпоДИНЛ , И ВЛЛЖЕН 08к> МЛТЕрк, ГОСПОЖДК> СЕОКЈ, и вллгороднкненЕрЕКоуг крлти Нк ГОСПОДк СВОИ^к, и ОВНЛЖН ВСЕ ВЕ308м '|ЕМк СВОИМк И ШТИДО ^к Вк СТрЛНОУ" ТОбЖДОХј" ДЛЛЕЧЕПрема укупном прегледу Савина књижевнога рада прегледу типика дато је овде навлаш много више места 1., за то, што је о овим књижевним радовима Савиним досле у опште врло мало писано, те су врло мало познати; 2., за то, што ће овај преглед показати неке занимљивости , које досле нису биле опажене или су биле превиђене. 26 Овако по Тииику Карејском. А у Типику Хиландарском гл. 42 Сава вели : а ако видите, да онај ученик , кога сам ја ос^авио да живи у оној ћелици, није као што треба, то да пошљеге тамо онога, кога видиге да жели и воли да живи онако како сам наредио — стар или млад, паћи ће се такав у вас. Ово доцније наређење Савино протумачили су после Хиландарци тако, да они могу испосника карејског смевити и без кривице његове и преместити га на друго место и да му то буде као награда. Тако је јамачно без кривице своје Доменгијан био премешген из ове ћелије у Пирг Спасов. 27 Речи Савине евуда се у овом прегледу наводе у изводу и у слободном, али тачном, преводу. Где је у тексту што, као незнатније, прескочено, то је овде већином свуда означено тачкама. 28 Ако ово велики краљ нпје случајно доцнији додатак, онда би значило да је Тииик Студенички писан после 1220 г., после закраљења Стефаиова. Али шта му значи реч велики? Да се није Вукан звао мали краљ ? —