Просветни гласник

218

непогрешпвост, увеселителни, у Мадриту, у Багдату, птд. Има п руских речп п реченпца: подвласт, подвнг, жарац, целомудрнје, справедљив п справедљивост, сап („отац га је посветно духовном саиу", отр. 378.), „да се откаже од престола" (стр. 157.), итд. Има, даље, у преводу п врло рогобатнпх и несрпскпх реченнца, као што су на пр. ове: Стр. 151. „Храие се месом од дивљег веира, које се не можс никад иојести, нри одблеску горућих спалншта". Стр. 162, „Над већином Фравака владаше иородица Меровејића, којп се знађаху но дугој, никад не шпшаној косп". Стр. 179. „Родрпго се незнано куда изгубпо", и стр. 295: „тога бп на мах незнано куда и како нестајало". Стр. 197: „Тога ради Хенрик бп коњпцу поделно на чете супротпе (!) једна другој". Стр. 199. „У Келну провођаше он суморни манастирски жнвот ц подноспо свакојако грубо понашање". Стр. 240. „Цравославна црква га празнује (реч је о Св. Сави) као свеца, а ми га арослављамо сваке године 14. Јануара с тога, што се тога дана пему врши особена служба божија". Ја сам уверен, да п једно дете из основне школе зна, зашто ми Срби прослављамо Св. Саву 14. јапуара, а г. преводилац, ето, велп, да мп то чинимо за то, што му се тога дана „врши особена служба божија"! Стр. 447. „Испрва религиозни узроцн овога рата, сада већ други план узеше". Стр. 458. „Како бп се још боље нрнпремпле за нову п ужаснију војну, коју је могуће било очекпвати због блпске смртп шпанскога краља". Стр. 471. „И пзнео је (т. ј. Жан Жак Русо* тако пдеално друштво, у коме нема никаквих кињења (!), и у коме жпве људп у прнродп(!)". Стр. 471. „Ту се (говор је о роману Бернарден де Сен-Пјерову „Павлу п Виргпнији") износи проста иојетска преданост двоје младнх, који заједнпчки расту". Итд. итд. Најносле, г. преводилац је врло неснгуран у пзговарању туђпх пмена пз геограФпје и историје, као што ће нам то носведочнтп неколико ирнмера Тако, ои пише: Мазарин (м. Мазареп), Мозарт (м. Моцарт), Макулеј (м. Меколеј) Слезпја (м. Шлезпја), Шетленд и шетлепски (м. Шкотска п шкотски), Ана Булн (м. Белин пли Булин), Рпзвик (м. Рајсвпк, Каринтпја (м. Корушка, немач. Кагп1ћеп), Крајпна (м. Крањска), Л.убек (м. У1ибек), Кола Риеизи (м. Рпенци), гејзи (м. гези, Франц.

1ез дпеих), дофин (м. доФен), војвода Анхпјенски (м. Ангенски плп од Ангена, Франц. Лис (1'Еп§ћ1еп), итд. птд. Вајарство назпва „резбом", а реч фчлантроп преводп са „човечанскп друг" (стр. 558.). Да напоменемо још п то, да г. преводилац, угледајући се на неке наше новије Фплологе, пише: гпмнасија, апсолутисам, Сиракуса, Пелопонес, Аснаеија, копсул, Весиаспјан, васал, нојеспја, галванисам, терорисам, Корсика итд. птд. После свега овога слободан сам да кажем и своју завршпу реч. Роворећп о нојединпм партпјама ове историје, ја сам имао прилнке да наведем у главноме маае њезнне, поткрепивши те своје наводе п доказпма, ма да се нпсам хтео упуштатп и сувише у детаљност. Због тнх њезиних мана, а поглавпто, што у целом делу нема пикакве сређености, што на много места има иразнина, што се често помнњу безначајне и незнатне ствари, а прелази преко важнијих, што је културнп део нзрађеп сасвпм траљаво у целом делу, најпосле, што нп превод (језик српски) нпје као што ваља, ја не могу ни по што преноручитп ово дело Главном Просветном Савету, да га узме за сталии уџбенпк нашпх средњих школа. Можда ће се учпиптп, да сам у оцепп својој на ово дело бпо и сувише строг. Ја сам исказао свој суд беспристрасио (бар сам тежио за тим), имајућп иа уму ово двоје: програм, према коме се учн општа историја у нашим средњим школама, п жељу Главног Просветног Савета да му кажем, да лп се ова књпга може употребити као стални уџбеник у средњим школама. Ово ме је п павело, да сам бпо можда сувпше строг, али неI правичан писам био нигде. Захваљујућн Главном Просветном Савету на велнкоме поверењу, осгајем свагда на услузп 25. јануара, 1895. год. У Београду. Д-р Михаило Р. Поповић с. Р. игедавч i беогг. гимн. Савет је одлучио: да се, с погледом н на раннју одлуку Главн. Просв. Савета, ово дело прима за прпвременп школ. уџбеник, док се не дође до бољег уџбенпка. Г. реФеренту одређен је хонорар 50 (педесет) динара. IV. Продужена је дебата о уџбеницима. Претресано је друго нитање у писму г. министра просв. п цркв. нослова од 24 декембра, прошле годпне,