Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

II. Прочитан је извештај г. г. д-ра Јов. Цвијпћа и Љуб. Јовановића о карти Балканског Полуострва од г. Пере Манојловића. Извештај гласи: „Главном Просветном Савету. И ако можемо рећи, да је већи део иосла око номенклатуре, уношења новпх, потребинх ствири и исирављања Кииертове карте иао на нас, пошто се Г. Манојловић ограничио на просго преписивање Кипертове карге, ипак не можемо јамчити да ће ова карта уопште, а нарочито њена номенклатура бити иотпуно тачна. Томе су ови узроди: 1) што смо многа опшга иитања за ову карту решавали код појединих секција, а г. Манојловић их није извео после и у свима осталпма; и 2) што пропушта исправитп и такве погрешке, на које смо му два три пута обраћали нажњу и усмено и у реФератима, који су слатл Главном Просветном Савету. Иначе је карта готова и Г. Манојловићу се може по погодби платити." Д-р Јов. Цвијић с. г. проФ. В. Школе Љуб. Јовановић с. РпрОФ. II. беогр. гимн. Савет је одлучио: да се г. Манојловићу исплати уговорена награда тек онда, пошто потнуно исправи све погрешке, које су и при последњој ревизији на секцијама његове карте означене. По усменом предлогу г. д-ра Цвијића, Савет је одлучио 1) то, да се поред карте Балванског Полуострва, која ће бити удешена за дувар, изради п једна мањаручна редукована карта Балканског Полуострва за ручну употребу. Размер ове карте примио је г. д-р Цвијић да одреди, а што ее тиче хонорара г. г. д-ру Цвијићу и Јовановићу за прегледање и поправљање ове карте, то је Савет осгавио решење овог питања за други састанак. III. У комисију која ради нова правила о грађењу школа, на место г. г. А. Лазаревића и Д. Ј. Путниковића изабран је г. Мил. Марковић, се кретар министарства просвете, да он са г. д-ром Мил. Јовановићем-Батутом прегледа ова правила. IV. Прочитан је извештај г. Дим. Јосића о уџбеницима у основним школама.

223

Пошто је у начелу примљен извештај г. Јосића за основу дебате, то се приступило претресању појединих одредаба у њему, и с малим изменама примљен је поменути извештај у целини, који онако, како га је Савет примио, гласи: Главном Просветном Савету. Г. Мнннстар нросвете ицрквених послова, желећи стално уредити иитање о уџбеницпма за основне школе према законским проппсима и према школској потреби, позвао је својим писмом од 23. XI. 1894., ПБр. 22100., Главни Просветни Савет да му каже своје мишљење ио тој ствари, поставивши му три одређена питања. Главни Просветни Савет изволео је ова питања упутити мени, да их проучим и да своје мишљење, у границама постављених питања, поднесем Савету. Ја сам поверени ми посао свршио, те подносим своје мишљење о уџбеницима за наше основне школе. Пре него што ћу прећи на сама питања, која је Господин Министар поставио Главном Просветном Савету, потребно је да изнесем неке законске прописе из закона о уређењу основних школа од 31. децембра 1882. са изменама и допунама од 20. априла 1885. Поменути закон ставио је у задатак основној народној школи да даје основе знања, вере и наравствености и да спрема децу за грађански живот. Да би се овај задатак постигао прописани су за основну школу ови наставни предмети; 1., Наука Хришћанска. 2., Српски језик (са словенским читањем). 3., Земљопис. 4., Историја српска и општа. 5., Рачун и геометријски облици. 6., Познавање природе. 7., Пољска привреда. 8., Цртање и краснопис. 9., Певање (црквено и световно). 10., Гимнастика. У школама за женску децу учи се још п женски рад. По закону обавезно школовање траје шест година , па ирема том основна школа има гиест разреда, од којих прва четири разреда чине нижу, а последња два вигиу основну школу. Према овакој подели основне школе подељени су и наставни предметп и одређено је који ће се учити у нижој, а који у вишој основној школи. Ну, виших основних школа у истини има таман толико у нашој 29*