Просветни гласник

242

наука и нлстава

којој бактеријп да припишемо одговорност за запажене поремећаје. Почиње се тим, што се најпре уклањају познатн облицн, па се задрже само новп обдици или који изгледају иови. Затим се нзодвајају једним низом смотрених огледа ове различпте врсте, граде се с њима т. зв. чисге културе, и ако се нађе међу њима једиа, која калемљењем у какву животињу ироизводп сличпе знаке као у болести коју испитујемо, онда је можемо с пуним правом сматрати као кривца. Кад познамо Јзрок болесги, онда је ласно сазнати, како је ваља лечити; тада има само да се проучи осумњичена мнкроба, да се пронађу погодбе које су јој неповољне, и затпм да се домишља, како ће се створити ти исти неповољни услови у зараженом организму или у телу које хоћемо да предохранимо. Лекарска је наука у овом погледу учинила знатнпх напредака за овпх последњих годпна; ну још јој остаје да много уради, јер је много теже, него што се мисли, изазвати неко специјално стање у тканинама или крви. Између неколико средстава којима располажемо, једино, заиста успешно, то је калемљење богиња. За чудо, ово је средство нађено још онда, кад се иије ништа знало о мпкробама и о њиховој улози у људскпм болестима. Допста, кад је Џенер нрименио био калемљење богиња, т. ј. убризгавање течностп из крављих богиња на човека, њега је руководио чист емпиризам, па ииак видимо, да је он тпм отворио пут, који водп најплоднијим резултатима. Он не знађаше да постоји богнњска микроба, која претрпи, прелазећи у жи вотињскп организам, неко ослабљење, атенуацију, то ће рећи измену, услед које она губи своје отровне особине а изазива у човечијој крви једно неповољно стање за правилно развиће богпњске микробе; н тако је тело, бар за неко пзвесно време, заштићено од болести. Покушавало се, да се исто тако ослабе и друге познате микробе заразних болести, и у томе се већ успело, за неке од њих, разним поступцима, као: поновљеним културама, високом температуром, нритиском, кисеоником, угљеном киселином и т. д. Познато је, колико је корисних резултата добивено на тај начин; хиљадама грла стоке сачувају се сваке године од прострела, те се тако опште богасгво увећава; калемљење протнв беснпла такођер је само срећна примена методе атенуације, и може се предвидети, да ће наступптп дани, кад ће свака микроба имати свој утук-калем. Ну, ако је добро што се можемо борити против болештина, зар неће бити још боље, да се оне

предупреде? И ми имамо ту моћ, јер се она сва састоји у тачном примењивању хигијенских правила. Хнгијена тела треба да сачува свежину и отпорност нашему телу; хигијена одела и станова поучава нас, како ћемо одасвуд прогонити бактернје, где год се находе: ето целе тајне! Али је у нас знање народно из хигијене посве ништавно: истина, у великим градовима већ почињу да уводе справе за дезинФекцију и стерилизацију, ну становнпштво треба још да се темељпто поучи у тим питањима, према којпма је оно скоро равнодушно. С тога веома згодио вели Ј)ис1аих: „Има морија, које човештво само себи товари на врат; има их које оно трпљиво сноси и сматра као мање избежне иего лн оне прве. Између ових су у првоме реду епидемичие болести. Човек се навикао да пм без роптања приносп на жртвенпк грдне хекатомбе, и он не може ласно да нредстави себи такав свет, у коме не би било ни куге, ни колере, ни тиФуса, нн жуте грознице, ни богпња, нп шарлаха. Пре двадесет годнна људп нису ништа знали о суштинп ових болести; и да је се неко усудио тврдитн, да ће доћи дан када ће их се човештво куртадисати, тај би наишао само на осмех неверице или чак н на презрење. Данас пак овај сан постаје јавом, ова нада изгледа посве остварљпва..." Али, да бисмо постигли овај жељени резултат, понављамо, треба хигнјенска знања да јаче нродру у све слојеве народа. С тога бисмо били веома задовољни, кад би ови редовп могли јаче даистакну важност и нотребу хигијенских поука за народ. Врање. Нревео Пех. М. Илић.

КВАДРАТУРА ЕРУГА ВУЛТУРНО-ИСТОРИЈСВА СТУДИЈА проФ д-ра Хермана Шуберта По нарочитом одобрењу накладе књижаре НРЕВЕО проф . Ј^оста ивје ^овиђ

(свршвтак) У нсторпском колу грчких геометара додази, после Шрросга1;еб-а, систематичар ЕиЈсШез , чија је геометрнја и у нашем веку још меродавна. У његовим .Елементима" нема ни помена о квадратури круга или о израчунавању круга. И ако се у његовим ;; Едементима и надази упоређивање по-