Просветни гласник

250

наука п

нрвобитном облику. Тај мотпв је, да брат брата убија због љубоморства или због среброљубља. Кашње се пак овај мотпв богато развио п разгранао. Ово развијање мотпва изазвао је укуснпји осећајни живот, даље зрелија морална свест н финији естетпчки укус. Ово развпјаље могло је ићп разнпм путовпма, као што ћемо доцније видети. Чим се епска појесија богатије развила на исторпјској подлозн, то је одмах овај мотив нреноспла п на историјске личности, а највнше на славну браћу. Тако у песми 6. код Бог. иа Марка п Андријаша, а највпше на Јакшиће. Да поред тога могу доћи и комбипације имена псторпјских карактера, показују песме у Вука 10. (Милан и Драгутин) и 11. (Мујо и Алија), чија се тешња веза с Бог. 6. песмом видп већ из увода, за тим особито из поређења Богпшнћа 6. ст. 65. ибб., и Вука 11., ст. 49, 50., 66. п 67. Већ је Новаковић, упоредпвши 75. песму код Вука и варпјанат 39. код Милутин. са 159. полубугарском песмом код Мпладиноваца дошао до закључка, да се све оно, што се у нашим песмама пева о браћи Јакшићнма, односп на влашку браћу Радула (управо Дан, у срп. нар. песми замењен познатијим пменом оца Раду Негра) и Мпрчету, који се о престо отимаху. У поменутој песми т. ј. код Вука и Милутиновића') баца Радул свога брата Мирчету у тамницу, али га у потаји негује његова снаха и у згодној прилнцп, када га брат треба, изводп и са братом измпри. Основни мотнв је дакле једнак с оним, којп је у песмп 44., код Бог. и у песми 98. код Вука. Најзгоднија је пак песма 159. код Миладиноваца да нам ову свезу покаже. Ова је несма директан варијанат Бог. 44. (Вук 98.), те ћемо се с тога доцнпје још једном њоме забавити. Овде се место браће Јакшића јављају Мурчо господар н — (Јанкул војевода*). Но најјасније се види сличност између 98. песме код Вука и 75. песме (опет код Вука) са 39. песмом код Мплут. из ових стихова: Вук 98. ст. 13.14. Дмитар узе земљу Каравлашку, Каравлашку и Карабогдаиску. 75. ст. 78. Око пусте земље Каравлашке, Каравлашке и Карабогданске, Милут. 39. Око двије бабове баштине, Карлвлашку и Карабогданску. За сада није наша задаћа, да ова два варијантауиоређујемо. Напоменућемо само, да код Милутиновића — где је обрада у опће ирвобитнија, оригиналнија — нападају браћа једно иа друго, али не рани један другога. Тек када се Радулова дружина умеша, не допустивши им да се даље боре, одустају од борбе, и Радул бада брата у тамницу. Овде је јасан преображај нрвобитнога мотива. 1 ) Потпуно се слажем са Новаковићем, да бугарска песма полази са српске несме. Исто се тако слажем и с тврдњом где вели, да је тај мотив пре пренет на румунске господаре

Што је опде без мотива овде је све на своме месту За потврду своје комбинације указује Новаковпћ на песму 5. код Вука, која по радњи врло блпзу стоји овнм песмама, о којпма сада говорпмо. У тој песми зове се један од два брата Радул, а у песми 7. код Петран. заменпше Павла н Радула браћа Павле п Стјепап Јакшићи. Ако су ове Новаковићеве комбинације тачне, што ја без сваке сумње држим , то бисмо онда ималп доказа, да ова груиа песама доппре до XV века (Раду Негру, Дан и Мирча 13731.-1418). Како су пак браћа Јакшићи жнвели у Срему, то је само и могао онде народ пренети на њих те старе мотиве, које је понео собом селећи се из своје старе отаџбине. У свпма старим сремским песмама, у колико су нам се оне сачувале, сасвим је потпуно пзвршен пренос мотпва. Где се пак старпји јунаци радње одржалп, узећемо, да се они учврстили п одржали чак и у епоси млађе несме само на унутрашњем српском земљпшту. Како је озде различито развијање мотива, како су они и испреплетанп, то је тешко ове песме оделпти у засебне групе. Ну ппак огледаћемо да песме, према мотиву какавје, у групе поделимо. Том приликом не само да ћемо се обазирати на старије песме, него и на млађе. Носиоце радње обележићемо само онда, ако то не би били Дмптар и Стјепан Јакшићн. 1. Внла (односно девојка) распламтп у прсима оба. брата љубав. Из љубоморе убија брат брата, те после од жалости за братом сам себе убија. Таке су песме: Бог. 43., Вук. 11. (Мујо и Алија), Филип. 6., Курелац 482. (без имена). 1 ) 2. Оба брата виде, да пм жене раде на томе, да нх заваде. Они закључе, да кушају својежене, да би видели, која је крпва, те да је према томе муж казни. Таке су: Бог.41. н крај од 40. несме и песма 100. код Вука. 3. Жена једнога брата клевета девера нред мужем; или овајје оправдан каквпм небеским провиђењем (Бог. 42. одн. 41. песма од ст. 1.—39.), или клевета достиже претходно свој циљ, она заводи мужа, да иде брату о глави; али не испада намера за руком. Тако је код Вука 99. (овде се браћа сванего на браћу Јакшиће, ади не могу допустити, да је мотив прешао од Срба ка маћедонским Бугарина још у оно време, када овај мотив још не беше нренет на Јакшиће. Облик бугарске песме показује , да се превос догодити могао најраније у XVIII веку. У срнској песми дакле обрађивао се тај материјал и поред доцнијега преноса мотива на Јакшиће, а поред тога певао се у вези са румунским господарима све до у ХУШ век. ') Иста тако у песми о Силађију и Хађмашију.