Просветни гласник

252

НАУКА И НАСТАВА

краљ); међутим нема у њој оеих нромена, као у Вуковој несмн. По целинп развијаласе сасвимнезависно према Бог. 44. и Вуковој 88 песми, само што се и у њој пева о преломљеном крилу соколову, као и у Вуковој 88. песми. Кад овога нема у 44. песми код Бог. ни помена, то онда нема за то нн другога објашњења , сем овога , да је тај мотив био првобитан —не мисдимо, да је он само својпна Вукове несме — па се променама изгубио, те га је код Бог. 44. заменила клетва и њене последпце. Бог. 44. песма у главном се разликује од Вукове 98. тиме, што у њој није довољно кајање мотивовано, а то се има приписати каснијем опадању. Не треба ни спомињати да је млађа песма у свем осталом изведена са много већом Финоћом. Богишић дакле нема ни најмање право, ако полазећи са ове песме једнаким мерилом мери и све остале. 45. песма заузима засебно место међу песмама које иевају о Јакшићима, јер обрађује са свим другу тему, него остале. У песмп се пева, како Стјепан Јакшић одводи своју сестру од „банаморинскога", коју је овај још као врло младу украо н са собом одвео. И поред свег источњачко-романтичкога колорита одају ппак некоји стихови (42., 43. и 6.) јасну успомену на нека освајања. Дунав, који се спомпње у песми и нме Маргарита упућују нас на неку старију северно-подунавску

песму, где се зар место Црнца певало о неком Турчину 1 ). Песма овака, каква је до нас допрла, морала је постати најраније у XVI веку, јер се у њој нева о арапском граду, маварским девојкама (впдн даље под XIII код Бог. 7.) и бпла би пореклом пз унутрашњости Србије. Милут. 7. Милад. 192., а пре свега 97. песма код Вука „Јакшићима двори похарани" млађе су ирераде. Не можемо овде појединце расправљати о променама у овим несмама. Већ из поређења са Милут. песмом излази, да је крај у Вуковој песми о арапчету Сестрину додатак најмлађега певача. Старост песме 192. код Мплад. види се из једнаког увода са Бог. 45. песмом, где Дмигар пита мајку, да ли је он пмао сестре. Ни код Бог. а нн код Мплад. нема помена о заузећу Београда. Основни мотив — љубав браће и сестара — у песмама о Јакшпћима, тек је лако додирнут у напред поменутом уводу, а најјаче је наслпкан у песми 7. код Милутиновића 2 ). ') Изгдеда, да на то указује и несм» 7. код Милут.,јер се онде само на једном месту пева о земљи араиској нреко мора, иначе се пева о Турчину и о земљи »Туђија." 2 ) У стиховима код Милад. на стр. 307. доле : »и си легна Митре да поспиет — и си стана сестра Ангелина му Ф -нрлила дробнаго синџира' 5 видимо клицу богате варијантима иесме Љутида Богдан и сестра му, тим пре, што се Бог. 105. (Вук I., 724.) потпуно слаже са песмом 192 код Миладиновада. (Наставиће се)

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

НОВЕ КЊИГЕ и листови Балканска Вила. Гласник отоманских Срба. Уредник Младен М. ВучковиК. Штампарија „код Проспете 11 (С. Хоровица), Ибарска улица бр. 5. Београд, 1895. — Излази сваке недеље. Претплатна је цена: за Србију годишње 10 дин., на год. 5 д.; за иностранство, и то : за Балканско Полуострво и области Аустро-Угарске у којима има Срба, 10 дин. у злату, а за све друге земље 20 дин. у злату годишње. Претплата се шаље уредииштву у Београд (на Теразијама). — Први је број изишао у недељу 9. априла о. год., са овом садржином: Читаоцима (од Уредништва). — Отоманско Царство : А) Реч две из општег иогледа на данашње стање у Солунском, Битољском и Косовском Вилајету. В) Восна Н Херцеговина. В) Албаннја. — Наиомена (о распо-

реду матернјала у листу). — Доииси (из Прплепа и Битоља). — Мој а жеља (песма од Мухарема). Један поглед на наше односе арема Бугарима. Учење модерних језика у нагиим школама (у Отом. Царевини). — Сриск а Богосл.-Учитељска Школа. у Призрену. — Прослава Барјама у Београду. — Народно Позориште. — Књижевни ириказ (о књизи: „Цариградска Патријаршија и т. д. к од Косгандина.) — Ред аловидбе. — Огласи.

БИБЛИОГРАФСКИ СПИСАК УРЕДНИШТВУ ПОСЛАТИХ КЊИГА Уредпиштво је добило на приказ ове књиге Хрватске Шатице за 1 894. годину : 8Нке 12 ор<5е§а гетГјорГба. Написао Др. Иван ХвоиИ. Књига четврта. Евроиа : Пиринејски Полу т