Просветни гласник

РАЗНИ ЗАПИСИ

256 повраћен и једном човеку, којега је убила јака непрекидна струја и којој је овај још десет минута после умора био изложен. Бергег мисли да човек, без икакве опасности по свој живот, може издржати непрекидну струју до 500 волти. (Кеу вс1еп1.) С. П. Највећа кошнида на свегу. — У КалиФорнији има једна гранитна стена, тако звана Пчеља Стена (Вее КосћЈ, која се из корита једне мале притоке реке Аггоуо А1сас1е стрмо уздише до 40 метара висине, а позади се наслања на кршеве поређане дуж обале те притоке. У овој је стени безброј великих пукотина, у којима до знатне дубине живе огромни ројеви пчела, слажући тамо свој мед. Количину меда у тим пукотинама наслаганог тешко је проценити, јер је немогућно продрети дубље у њих и измерити им дубину и ширину. Толико се зна, да се само с предњих делова ове грдне кошнице добива годишње по више стотина кгр. меда. (Кеу зе1еп4.) С. П. Човек и ниске температуре. — Г. Каои1 Р1с(;е4 бави се од неког времена огледима на топлокрвним животињама у намери, да испита зрачење њихове топлоте у врло хладној околини. Недавно је г. Р1с1;е(; такав оглед и на себи самом извршио. Умотавши се у топле хаљине од крзна, спратио се у једну цев, која се с поља могла расхладити до — 130° Целз. Главу је оставио ван цеви, да му не би удило дисање прехлађеног ваздуха, а отвор цеви био му је око врата запушен. До температуре 50° Ц. одело је у довољној мери спречавало испуштање топлоте тела — тиме се објашњава издржљивост животиња на зими у поларним крајевима наше земље. Чим је температура прешла— 70° Ц., „хладни зраци" продреше с поља у крзно, али кожа на телу још не ичађаше осећање хладноће, јер крзна, вунени покривачи, дрво и други рђави спроводници топлоте пропуштају зраке испод — 65° до — 70° онако исто као што окна на прозору пропуштају светлосне зраке. Као средство за заштиту од сувише великог губитка у топлоти појављује се врло живахно сагоревање и варење у телу. Већ после четири минута осећа се јака глад. РЈс1е1; тврди, да је он на овај начин излечио свој желудац од сдабости варења, од које је патио пуних шест година. Осам седења од 8—10минутау цеви расхлађеној до — 110° Ц. довољно је за тај циљ. Овим својим огледом као да је г. Р1с1;ег обогатио н медицинску науку једном новом, поу зданом методом за лечење желудачпих болести. (Сотр1е8 гепс!., 3. XII. 1894.) (Ргот.) С. П.

НАРОДНА СВЕУЧИЛИШТА У ЕНГЛЕСКОЈИСКОТСКОЈ од Сг. Сотрауге-а ') Има нешто више од десетак година, како се у Енглеској и Скотској појавио нокрет око распростирања вишег, универзитетског, образовања, који је значајан како са сврхе којој се тежи, тако и са оригиналности употребљених средстава. Ради се на томе, да се на далеко, до малених градова , распростре и разаспе виша настава, која до скоро беше ограничена на средпшта академиска; тежи се за тим, да се што дубље прожму сви слојевидруштва знањима из књижевности и наука, и да се на тај начии припомогпе слободоумном васпитању целога народа. Университетски проФесори остављају ради тога с времена на време своје натедре и своје редовне слушаоце; онк се привремено премештају у различите градове , мање или више удаљене од университетскога седишта и, према ранијем споразуму са месним одборима, држе тамо редовна предавања из књижевности, уметности, или из природних наука, иред добровољним слушаоцима, а у дворницама најмљеним или драговољно уступљеним. То је оно што Енглези зову »Ше ишуег8И;у ех4еп8Јоп тоуешеп1; и , то ће рећи „покрет ради ширења свеучилишних студија»; једна врста покретних свеучилишта, која се премешкгају према жељама и потребамм становништва и којимаје намера дасвукуд убаце по које плодно семе, да пробуде вољу за умним радом, да покажу примере ваљаних научних метода, а у исто време да непосредно предаду добровољним слушаоцима неку количину позитивног знања. Ну ово није, као што би се на први поглед могло мислити, прост, усамљен покушај; ово није замисао која чини изузетак, која је потекла из личне ревности неколицине научара, жељних пропаганде. Покрет је оишти, кад узмемо на око многобројне штампане ствари, које су до сад изашле, као што су програми, извештаји, објашњења уз предавања и т. д.; овај университет сасвим новога рода већ је у свем организован. Први подстицај учињен је у Енглеској. Свеучилишта у Кембриџу, Дерхему, Лондону и ОксФорду суделовала су у покрету са више или мање живости. Сами кембрички и дерхемски проФесори развилп су своју делатност у двадесет и три града. За десет година држано је шест стотина предавања, на којима је било сакупљено око шесег хаљада ученика; ми намерно велимо »уче] ) Ог. Сотрауге, Е1и<Јез аиг 1'еи8еЈ§петеп1 е1 аиг ГбЈиса110П, Рапз 1891, р. 26.