Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ КОВЋЕЖИЋ

257

ника®, а не „слушалаца", јер су ова предавања уредно посећивана и, као што ћемо одмах чути, она имају свој правилни завршетак у испитима. Университети у Скотској ирихватили су са своје стране тај покрет, и од пре четири-пет година, Единбург, Глазго, Оен-Андрујс и Денди надмеКу се од добре вол>е да разашљу на све стране проповеднике новога јеванђеља, јеванђеља науке и више умне образованости. Ови проФесори —путници доиста су прави мисионари, који саопштавају својим слушаоцима оно одушевљење, које њих саме загрева; они освајају у свакоме граду замашан број становника својим иредавањима, од којих, по правилу, двапаест сачињавају један курс. Ето на пр. града РегШ-а, сразмерно малога места, о коме смо до сада, из романа Валтера Скота, само то знали, да има „љубазно становништво"; тај град је стекао од пре пет година знатан број ученика и ученица, који су прожети одушевљењем за више пауке, тако да је услед тога настао потпун преврат у том скромном месту. Ма да ствар заслужује дубље разматрање, ипак се не можемо овде упуштати у појединости органивације овога покрета, која у осталом постаје свакнм даном све сложенија, услед до сада већ постигнутих успеха. Наш је смер, да обратимо пажњу читалаца на један занимљив и одважан покушај. Да поменемо још неке значајне црте. НроФесор не путује сам; њега прате покретне библиотеке. После свакога предавања настаје озбиљно претресање, при чем се ученици објашњавају са проФесором. Свако усмено излагање допуњује се раздавањем једнога краткога извода, еуПаћиз-а, у коме су изведени главни појмови из предавања. Енглези, као практични људи, који нерадо губе своје време, сматрају с правом, да ученик иема потребе да хвата белешке, кад већ има у рукама овај извод. Хватати прибелешке беше умесно у средњем веку , кад још не знађаху за штампу!... Нарочито треба још да истакнемо. да вредни научници с оне стране Ламанша, распростирући вишу университетску наставу, труде се да очувају својим предавањима научни и узвишени карактер. Без сумње они популаришу науку, алије не понижавају, и ако прикупљају око себе што већи број лица, која уводе у храм науке. Они су дубоко уверени, да не треба нинајмању жртву учинити неукости олушалаца лоше спреме , у погледу строге логичности у излагању предмета и што се тиче узвишености идеја. С тога нам је један пзмеђу енглеских научника, који спада међу најревносније организаторе иокретних университета, недавно изјавио, приликом популарних пре-

давања, приређених 1890. год. у париској општинској кући: „Овај ваш покушај неће имати успеха." Веома ме изненади ово неповољно предсказивање. „Неће имати успеха, велим вам, с тога, што ваши проФесори, који су иначе веома заслужни људи, показују превелику вољу да се допадну својим слушаоцима, да их ови шго брже поимају, те граде од својих предавања праве популарне козерије, које су више занимљиве него ли научне. к Било како му драго, привремени курсеви, установљени у Енглеској и Скотској изван университетских средишта, личе у свем на курсеве који се предају у самим университетима. Университет се пресели у друго место — то је све, али се не измењује, он остаје исти. То нису предавања за људе из виших редова друштва, као што беху она, која су држана пре двадесет и пет година у мањим градовима Француским, заузимањем г. Дирија. Да би се то увидело, биће довољно да напоменемо, да се ова полугодишња или годишња предавања завршују испитима, на које се пуштају само они слушаоцн, који су посећивали у најмању руку две трећине курса. Између шесет хиљада ученика, које смо напред поменули, девет хиљада су за ових десет година издржали испите, и тим стекли право на научна сведочанства и на разне награде. Веома је значајно , да су на тим испитима заступљени сви редови друштвени, у истој мери као и на предавањима. Ево на пр. статистике једног испита из политичке економије и литературе: свега је узело учешћа 58 лица, од којих 31 мушко и 27 женских. Између мушких било је 4 ђака, 5 занатлија, 3 велика трговца, 9 ситничара и трговачких помоћника, 6 индустријалаца, 2 учитеља и 2 непознатог занимања; између женских било је 7 Фабрикантских кћери, 2 поповске, 12 трговачких кћери, и 6 обичних шваља! Установа университетских предавања допуњује се неком врстом зборова, који се држе о великом распусту у граду, где је седиште университетско. Овога пута ученици се премештају; сакупљени из свих крајева дотичнога округа, они се за петнаест дана поново стављају под управу својих проФесора Не знам, да ли би и у колико обичаји других земаља допустили, да се и тамо учине слични покушаји, са изгледима на исти успех. Ну при свем том, мало пре изложене чињенице пружају нам користан пример на размишљање; оне нам указују на посве нову примену свеучилишне делатности, дају нам леп доказ, шта може да учини велика научничка и књижевничка ревност, која ук.тња службене преграде и сметње, да би разбудила мисаони живот и у најудаљенијим слојевима народним. И све