Просветни гласник

272

РДДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Мало нпже; „Из органа за дисање до срца и огуд у тело тече крв кроз артерије." Кад се овоме дода деФпнпдија: „вене (жпде доводниде) враћају крв у срце", стр. 26, и на стр. 30: „Из плућа враћа се крв у исту преткомору срца илуЛном веном онда и овде то исто вреди, т. ј. да се веном доноси крв у срце и ако она спроводи артериозну крв пз органа за дисање. Оваку нам омашку показује ц овај став: „Нервни спстем стоји на ниском ступњу развитка; он је састављен само од неколико ганглпја, које су око ждрела скупљене и граде ждрелни прстен одакле се растурају нервни конци" (стр. 85). Из овога, а и напред поменутог става, види се противречност. Тамо код пужа нервни је систем састављен из растурених ганглија, а овде опет из ганглија скупљених у ждрелни прстеи! Најзад, нервнп систем код мекушаца у опште није баш на тако ниском ступњу. За ово се можемо лако уверити, кад посматрамо нервни систем Серћа1орос1а, о којима се говори на стр. 389, истина са чисто систематског, морФограФско*' гледишта. Овде се још износи карактеристика двекласе; „Мекушци се деле на пет класа, од којих за сад наводимо ове две: пужеви и шкољке." Међутим у одељку „Подела животпња", стр. 94, налазимо: „Мекушци се деле на ове класе: 1. Главоноге (Серћа1орос1а), 2. Пужеви (Са8 (:егоро(1а), 3. Шкољке (СопсћИега)." Она нрва напомена о деоби мекушаца мпого је боља; значи, има 5 класа, али ми узимамо у у обзир само две. Ова друга деоба у 3 класе прво је непогпуна, а друго и погрешна, јер означује, да се МоПизса деле у 3 класе. Најзад, карактеристпка (стр 86) оне две класе могла је изостати, пошто ће о деоби бити речи доцније, на овом месту. Још да напоменем једну омашку, која даје погрешан појам, кад се карактерише коло молуска: на стр. 94. њпхово тело је „покрпвено једном или двема вапненнм љуштурама." Међутим много ј е боља и правилнија она одредба, што се љуштуре тиче, на стр. 86: „Обично нмају на телу једну или две вапнене љуштуре." По прегледу петнаест оваквих животиња, узетих из ширих или ужих њихових група, долазимо на поделу жив&тиња у кола н класе. Овај преглед, У осталом, служи као увод у трећн најразређенпји део овог уџбеника (од 97 до 364 стране), у систематску зоологију. Каква је карактеристика кола и класа изнета у пређашњем делу, то се овде ночиње пзучавање са

редовима и још ужим грунама, у којима се описују пдп набрајају поједине врсте. Кратка одредба ових редова налази се прн завршетку нзлагања животиња, које прппадају каквој класи. Најзад ту налазимо и упоредно-анатомски преглед појединих индивидуа те проучене класе, у коме се обраћа много већа пажња на спољнн облик, но на унутрашњу органпзацију. Да би се увидело колнко је разрађен овај систематски део у овом уџбенику, напоменућу, да су све жилотиње подељене у 8 кола. ова у 24 класе, а од овпх поменуто је 62 реда и преко 110 Фамплија. Даље, из класе снсара описано је или напоменуто око 100 врста, а од тица око 120, н т. д. Истина, да што се више прнближујемо нижим групама, да је и све мањи број оппсаних врста. Што се тиче овог систематског прегледа, ваља мн напомонути: да има некпх старијих назнва за извесне групе, које бн требало заменити новијим; да пма извеснпх ширих група, које би ваљало разгруписати; да нема такођер некпх важнијих група, о којима би ваљало бар неку реч казати, кад се већ, у другим груиама, описује п еувнше велпки број врста, од којих би се неке могле изоставити. Најзад, сунђере би ваљало издвојити од протозоа и нреместити у метазоа, пошто и оне има.ју бластодерм, Формиран као и у осталих метазоа. Из свега овога што сам до сад напоменуо, види се да овај уџбеннк тежи да упозна ђаке са што већим бројем животиња; он носи тип систематске зоологије. Ово бп блло корисно за оне ученике, који би се бавили н даље изучавањем природних наука. Качо су пак средње школе позване, да ученицима пруже опште а не специјално образовање, то оваква настава зоологије у впшим разредима средњих школа не бп била подесна. На против, сваки би се сложио, бар у главноме, са мојим мишљењем, да би место систематске зоологпје боље била насгава анатомије и Физиологнје човека. Ја сам ово гледиште вазда заступао, на то сам, и овом приликом, сматрао за нужно да папоменем. Ну како се од мене ие тражи да прописујем програме, то ћу оставити ово на страну а задржаћу се само још на томе, каква треба да је зоологија према данашњем наставном плану, и у колико овај уџбеник овоме одговара, штосе, у осталом, и писмом Гл. Пр. Савета од мене тражи. Колико се сећам, по данашаем наставном плану у VI раз. гимназије предаје се систематска зоологија с антроаологијом.