Просветни гласник
35*
РАДВА ГЛАВНОГЛ. ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
271
излагања о овоме типу налази, као пеки уметак, деФиниција органских тела (стр. 46). Ово би могло да пзостане на овом месту, и ако се хтело, могло се при свршетку овог уџбеоика ово, цотпуније а и разумљивије, изнети. Шта то опредељује нпр: „Као што је човек, тако је и пас подложан променама и развитку, а састављен је од органа или оруђа, који служе радњама потребним за животЗбог тога се таква тела зову жива или органска тела * (стр. 46), и т. д ? Шта би биле, према овоме, праживотиње, у којих се све животне Функције врше у једној једитој ћелији? Ми ћемо из овог дела узети који тип од нижих животиња, нпр. виноградски пуж. Опис се већином односи на спољни облик, на љуштуру и тело пужа. 0 органима за храњење, сем што је поменута вилица и језик, ништа нема више, и ако се говори чиме се храни (стр. 84). 0 осталим унутрашњим органима пма врло мало, па бар да је и то добро и јасно. „Из тела се крв не враћа кроз вене, већ се разлива по шупљинама између органа, одакле се најпосле слива у органе за дисање." Ово није баш овако, но се крв скупља у судове, чији је систем доста и компликован и на тај начин доспева у органе за дпсање. ЈЈако се пак крв враћа у срце видећемо мало доцннје. Најзад, изучавање овог типа заврпгује се са: „Нервни је систем сложен од растурених ганглија" (стр 84). Истина је да се нервни систем састоји из више ганглија са својим специјалним Функцијама. Ну, баш код виноградског иужа ове су ганглије концентрисаае тако, да многи писци држе, да има ждрелни нервни прстен, као што то показује и класична слика, која се провлачи и дан дањи кроз уџбенике, одређене и за највишу наставу. 1 ) У самој ствари, ова слика а и овако мишљење је погрешно; јер овде има више ганглнја, скупљених у нарочите центре, као што то доцније, при одредби мекушаца у опште, примећује и сам писац. Нервнн снстем МоПизса, а нарочито Оав^егоро(1а, је врло важна ствар за класиФикацију њихову. А да ово није претеран захтев,. може се видети из тога, што се у овом обиму наставља у француским средњим школама, у разредима много нижим, но код нас. Ради примера навешћемо: „Нервнн систем може бити сведен на једап и исти тип; један пар надждрелнихганглиј:1, и два параподждрелних. ') УодГ еГ Типд, ТгаНе сГапа^овпе сотрагее р. 777. Рапз. и Др. Ђ. ЈовановиА. Зоотомија, Београд 1892, сл. 29. на стр. 106. и стр. 112: »Нервпи систем састављен је из три ганглије:....«
Гаиглије истог пара везане су међу собом, и шта више, онај надждрелни пар у вези је са оба подждрелна пара са влакнима, од којих два леже лево а два десно од једњака. Дакле има двогуби ждрелпи прстен, а не прост као у зглавкара." Стр. 272, сл. 336. 1 )
V
Сл. 336. Нервни систем мекушада (Сус1оз4ота), где се виде две мождаае, деребралне ганглије С; две стопалне Р, а две висдералне V, и три суплементарне висдералне ганглије V и V.
Ова шематичка слива вреди и за виноградског пужа, но само су све виспералне ганглије скупљене тако, да бп се на први поглед могло замислити, да оне са стопалним га г глијама чинеједну групу. За овим долази сликарскашкољка (стр.84 —86). Ту нема ништа нити о циркулацији, иити о органима за варење, нити о нервном систему. Ова два типа изучена су као преставници кола мекушаца (МоПизса). Ирема томе, ова два типа, пли боље, резиме појединих изнетих података о њихоиој организацији, има да послужи као карактеристика за коло мекушаца (МоИизса). Тако н јесте (стр. 86). Ту измеђ осталога надазимо: „Од унутрашњих органа нарочито су добро развијени органи за варење и јетра пм је сразмерно врло велнка." 0 овим органпма није било никаква говора. Даље, ова јетра није само јетра, но и панкреас: јетра—панкреас; јер какав орган може ексистовати и ако није морФолошки концентрпсан, а физиолошки су опити показали, да секрет лучен у овом органу одговара жучи и панкреасовом соку. ] ) Е1етеп4§ с1е 2оо1о§Ге, раг О. Вотег, ргоС. а 1а РасиНе (1ез Змепсез с1е Рапз. — Опуга<*е сопГогте аих Рго^гаттез (1ез сЈаззез (1е 81хјете Лез Епзе1§петеп1з ЉззЦие е! тоЛегпе. Рапз. 1892.