Просветни гласник

279

исто, са којим је дошао из основне школе, јер и тамо је учио и чуо, да вуковн живе по шумама, да кољу стоку и да зими нападају и на људе. Ова два иримера најпознатијих животиња држим да су довољна да покажу, да је Зоологија г. М. Симића боља п по научној п по методчој спреми од Зоологије г. Мпљковића. 8 .Фебруара 1895. год. 9 у Крагујевцу. Живојин Јанићијевић с. Р. нроФесор. РеФерат г. Јакшнћа гдаси: Главном Просветном Савету. Нисмом од 19. јануара ове годнне Гдавнн Просветни Савет изводео је тражити, да и ја, поред већ поднесених реФерата г. г. Борислава Тодоровића и Жив. Јанићнјевића, нрегледам н оценпм рукопнс г. Мнл. Симнћа: „Зоологија за ниже разреде средњих школа." Сем тога, да кажем, да лп је ова Зоологнја г. Симића боља од Зоологије г. Љ. Миљковпћа, која се сада уиотребљава у нашцм средњим школама. Како су пре мене била одређена два дугогодишња, наставника овог нредмета, да реФеришу о овој Зоологпји, којпма је, но моме мишљењу, бпо главни задатак, да баш методску вредност овог новог уџбенпка одреде, то бпх се могао задржати само па оцени овог рукописа с погледом на научну вредност његову. Али, ношто се од мене тражп да се изјасним, аоја је од ових двеју Зоологпја боља, разуме се и као уџбеник за први разред наших средњих школа, то ћу се морати, да бпх одговорио овој жељн, поред пређашње намере, задржати и на оценп оба ова дела, с погледом на методску вредност њнхову. Садржај је Зоологије г. М. Симнћа овај. У почетку пзносн разлику нзмеђу живих, органских, и мртвих, неорганских, тела. По овоме, обратив пажњу само наживотпње, блпже опредељује: врсту, расу, род, племе, ред, класу и коло. За овим долази подела животиња у 7 кола, нросто набрајање ових, без икакве ближе одредбе. По оваком уводу у Зоологију у опште, прелази на њен систематскп део. За прве две класе узета је по једна животиња као тип. Ови су типови детаљније описани. Свака је класа, даље, подељена у уже груне. При свршетку неких ужих група, а н при свршетку класа, има преглед свега оног, што карактерише поједине ове групе. Најзад,

за овим, налази се по неколико питања, која се односе на прегледану групу. Као додатак долазн наука о човеку. Ова би Зоологија била украшена многобројннм сликама.

Снстематскц део почиње се кичмењацима, без њихове карактеристике. Као представник, „увод", најсавршеније њихове класе, сисаваца, узет је коњ (таб. 1, стр. 3—4). Опис овога типа односи се, већпном, на његов спољни изглед. Говори се још о устима и костуру. „Као унутрашњи чврсти иодупирач коњског тела служи костур (сд. 2); на њему се разликују исти деловп, као и на човечпјем костуру." Ево шта писац доцније вели за човечјп скелет: „по положају деле се у косги главе, труиа и удова" (таб. 34, стр. 2). Ово је добро. Ну, при овом опису коња, надазимо: „На теду раздикују се ови гдавнн деловн: гдава, врат, труп и четири (мн нодвдачпмо) ноге." При оваквом набрајању регпона на теду коња шта бп бндо са онпм „дугачко умереннм репом", о коме се у оиису говори, и у којн бн се од ових гдавних дедова могао он уврстити? Ако од костура зависи н обдик теда, и ако се на коњском костуру раздикују исти дедови као н на човечијем, онда би човек, без врата, имао четирп ноге! Писац, консеквентно мало пређашњој подели коњског теда у регионе, мало доцније, а у неколико исправнпје, у прегледу спсаваца, ведп: „На телу сисаваца разликује се: глава, врат, труп и удови. Кости у појединим овим деловима у главном су као и у човека' 1 (таб. 9, стр. 1). Овде, као што се види, заборављен је опет реп, иди би се морао уврстптп у удове?! Најзад мисдим да не би требадо чипити упоређења између ове животнње и човека, о коме ће битп говора тек при крају овог дела; илн би требадо науку о човеку пре овог издожити. 0 унутрашњпм органпма, за циркудацију крви, за варење, и т. д., нема ни помена при пзучавању овога типа. У серији сисаваца наћи ћемо нешто о варењу. Тако, код прежпвара, говечета, налазимо: „Жедудац пма 4 деда: бураг, капуљицг, дпставац и сирпште (сл- 63)", и т. д., говори се о начину преживања (таб. 6, стр. 2). Ово је добро. Ади сад је пнтање, да ли пређе поменуте животиње имају такве пли друкче органе за варење ? 0 овоме ппсац нам даје објашнења само са некодпко речн, и то при говору о зубпма, у напомени на 9 таб., стр. 1: „Од хране стојп, какав је и желудац: у камила има 3 дела, у осталпх 36*