Просветни гласник
РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
280 преживара 4 деда, а у месождера је прост! Какав је то прост и какав желудац имају осталп сисавци? Ови органв треба да су описани у типу, па онда, кад наступе какве нромене у овоме код других животиња, ваљало је ту промену, раздику, истаћи. Исто тако ваљадо је говорити и о другпм органима, јер у погледу сисаваца налазимо: „Имају топлу црвену крв; срце саставл>ено из 2 преткоморе и 2 коморе. Дишу плућима " (таб. 8, стр. 4). Из овога што сам навео види се , да је требало или изложитц науку о човеку пре овог типа, или је требало изучавати ове органе код овога представиика, иначе све ово, о унутрашљим органима, може се сматрати као Факт, као дијагноза, коју ученици треба просто да запамте, да би могли разликовати класу од класе. Као тип за птице узет је аетао. Сада се тек може увидети неподесност избора коња, као представника сисаваца. Овде налазимо: „И ноге су сличне ногама сисаваца. Кости су ножја и доножја срасле у једну дугачку кост — то је аисак, н т. д. (таб. 9, стр. 4). Ево шта се вели за коаа: „На свакој нози има по један прст, који је састављен из 3 члана ; крајни члан обложен је рожастом материјом н то је копита." Ништа се, као што се впди, не говори овде о костима ножја и доножја, а исто тако ии код осталих сисаваца. Слично овоме биће и ово: „Унутрашњи органи лоређани су слично као и у сисаваца. Али су кости шупље и испуњене ваздухом." Напоменуо сам већ, да не само о распореду ових органа, него, у опште узев, о њима готово ништа није ни говорено. Даље, овом је приликом требало објаснити, како су и зашто ове кости пспуњене ваздухом, а нарочито проговорити штогод о органима за дисање. Међу тпм, овде се од унутрашњих органа помињу: једњак, врљка и бубац (таб. 9, сгр, 4). Остали органи биће само именовани у ирегледу (таб. 16> стр. 1—4), онако, као и пређе за сисаре. Почев од гмизаваца нема више општег типа за класе, а ни карактеристике у почетку, но се одмах отпочиње са редовима. Жпвотиња на нрвом месту описаиа нешто је детаљније проучена од осталих. Ова је класа подељена у 4 реда: 1) корњаче, 2) крокодили, 3) гуштерц и 4) змије. За крокодиле налазимо/ „У шпроким вилицама пма много оштрих зуба разне дужине; зуби се мењају и нови постају испод старих и истискују их (таб. 17, стр. 2). Ово би био превод: „ 111 <1еп ћгеИеп КЈеГегп зИгеп 2аћ1ге1сће зрЉе 2аћпе етдекеШ, теекће ипд1екћ 1ап§ етс! ип<1 те^егћоИ теесћзе1и, тЛет (1је пеиеп 81е1з ип!ег с!еп а11еп
епМећеп ипс181е МпаибЗсћгећеп." Ко1ће, р. III. 1 ) Ово је, у неколико, исправљено доциије у прегледу са: „Зуби су ужљебљени у внлице" (таб. 17, стр. 3). За гуштера: ; ,У устима има много ситних шнљастих зубића." (таб. 17, сгр. 3). Ово је превод: » ... . ћа! 2аћ1гасће зрЉе, аи^е^асћзепе 2аћпсћеп т 1>ен1еи КЈе1'ет нш! 1111 Оаитеп." КоЉе, р. 112. Оно, што КоШе напомпње за зубе крокодила п гуштера, има смисла и свакако је требало згодно превести. Крокодили и гуштери имају и на вилицама зубе, и према томе, да ли су ови углављени у шупљике, алвеоле, виличних костпју, иди да ли су срасли, или боље нарасли на виличним костима, и разликују се први од других. За змије налазимо: ,Доња вилица има две гране, које се могу једна од друге јако да размакну, а и од горње вилице да удале, те ова змија може да прогута и повеће жпвотиње" (таб. 18, стр. 1). КоЉе, р. 115, вели готово исто: „Бег Ци1егк1е1ег ђез1ећ1 аиз 2\га 8Шскеп, сНе 81сћ зеКНсћ апз ешаис1ег ип<1 тот ОћегМеЈег Мтуедгискеп 1аззеп." У неколико је ово допуњено, мало даље, у прегледу змија: „Обе гране доње вилице, као и непчане костп, нису срасле, те могу јако да се размакну." (таб. 18. стр. 2). У змија не само што се внличне гране могу размаћи једна од друге, но су ове виличне гране, помоћу извесних костију, слабо зглобљене са лобањом, а како се и те костн могу у разном правцу кретати н удаљавати једна од друге, то разглављивањем овог система костпју ждрело иостаје веће. Најзад, у нрегледу гмизаваца вели се: „Срце им је сасгављено из 2 преткоморе и 2 неиотиуно одвојене коморе. Имају оба крвотока" (таб. 18, стр. 3). Цре тога нигде се не говори о срцу нити о крвотоку, а о овоме је требало говорптн, јер ова „оба крвотока" нпсу баш онаки као у сисаваца и тица, код којих, такођер, ннје ово објашњено. Да је требало обратити пажњу на ово, како код ове, тако и код већ поменутпх класа, пајбоље се видц из тога, што је ппсац најзад бпо приморан да говори о крвотоку код риба. У прегледу рпба, таб. 21., стр. 2.: „Венска крв пз целог тела улива се у срце, одавде у шкрге, где се поиравн н постане артерска, и из шкрга нде артеријама по целом телу...." Па и овде ваља ириметитп : да нема објашњења за артерпје, артерску крв, и т. д. ') Бг. Саг1 КоЉе, Бав ТМеггекћ. ГЈекМеп Гиг сНе ип1;егеп СИавзеп с1ег Ееа18сћи1еп ипД вутпавјеп. "Шеп 1882.
-