Просветни гласник

418

КР1ГГИКА 11 БИБЛИОГРАФПЈА

То значи не историјско »злагање догађаја, но једап конспект из најновије Историје и ништа више. И у новој и најновијој Историји Словени су врло мало места добили. Орби су нетто више добили места у последљој глави, где се у најкраћим потезима говори о њима од Устанка Кочина, па до 1888. год. Ту не треба тражити утицај европских сила на наше ослобођење, нарочито у првом устанку утицај Наполеона, Аустрије и Русије, а у другом Русије и Аустрије Ова Историја или уџбеник за општу Историју мало има места, да нам каже судбу српског народа и иосле пропасти српске државе, дакле и после конца ХУ века. Завршујем ову оцену с тим, да је овај уџбеник односно старога векн аисолутно неуаотребљив за наше школе. Што се тиче средњега века, пошто се учине мпоге и многе поправке, тек да буде употребљив, и то једва. Исто то и за нови. Односно најновијег века и сувише је кратак. Врло велики недостатак овога уџбеника и тај је, што је историјска геограФија врло мало заступљена, иа и то нетачно. У једпом историјском уџбенику за наше средње школе треба нарочито обратиги нажњу историјској геограФији, Јер су свн наши досадашњи средњошколски уџбеници у томе оскудни били (изузимају се уџбеници г. г. Ловчевића и Прокића). Према ономе, што се хоће да лостигпе еа Историјом Општом у нашим средњим школама, овај уџбешж није за то, нити се њиме може постићи онај циљ, који треба да се посгигне једним уџбеником Опште Историје. Веоград. Мил. Вукићевић.

ЛЕПА КЊИЖЕВНОСТ У ,ДЕЛУ", ЗА 1894. ГОД. Каквим је књижевним потребама нашег читалачког свега намењен био лист Отаџбина , таквим је посвећен и други један, што на неко време по престанку првога, поче излазити. То је: ДЕЛО. Лист за науку, књижевност И друштвени ЖИВОТ. (свеске: од јануара до децембри закљЈЧно, у четири књиге). Уредник СтМ. ПрОТиЂ. (Само је јануареку свеску уредпо И. И. ВукиАевић). — Београд. Парна Радикална Штамаарија. 189к. — Велика 8°. Цена 16 динара годишње. Војамно је, да је оваком једном листу задаћа, да доноси што више одабраних, ориђиналних и преведених, сасгава, што разумљивије написаних,

који се тичу општих и најопштијих питања, из разних гмучних грана, а који не залазе (бар не дубоко) у стручност. Иије мп намера оцењивати све разноврсне саставе у Делу, за поменуту годину, већ само оне, који спадају у лепу књижевност. С тога ћу овде ирегледати само песме, приповетке, романе и иутописе, и ориђиналне и преведене. Свега је песама: 36, од којих је 27 ориђиналних, а 9 су преводи с разних језика. Чисто лирских песама има: 22; песама с епским елеменгом у себи: 4, а с драмским: 1. Писци чисто лирских песама су мли познати, те је о њима критика већ изрекла свој суд; или су од млађих књижевних трудбеника, који, у најповије доба, штампаше неколике своје песме ; или су од оних, што се од скора почеше у нас јављати својим песмама. У прпе увршћујемо: Змаја Ј. ЈоваиовиКа, Ст. Вл. Каћанског, Војислава. Ј. ИлиКа: у друге: Р. Одавића, Аенског, С. Д. М.-а (Мијалковића), Радована КошутиКа, Јефтана Р. Шантића и Симу Шобаји&а; а у треће: Јер. Ј. Живановића., Милорада Ј. Митровића, М. П.-а, Ђорђа СтратимировиИа и Мил. Т. П.-а. Највише је чисто лирских песама од: Милорада Ј. МитровиКа (5) и Р. ОдавиИа (4), па од Змаја (3) и Р. Кошутић а (3); затим од Војислава Ј. Илића (2) и Ђорђ а Стратимировића (2); а од осталих је по једна. Прегледаћемо их редом, којим се њихни писци јављаху у Делу. Од Војислава (Илића), већ покојнога, имамо две, чисто лирске песме. — У првој : Муратово тулбе (св. за јануар, стр. 22.), кроза суморно размишљање о Косову и прошлости његовој, одаје се хвала с јуначким аретцима " српским, „часко" палима на Косову. — Много су веселији звуци у другој песми : * * * (св. за Фебруар, стр. 268.), у којој песник исказује силну љубав према својој драгој. У песми Помен Војиславу (св. за фебруар, стр. 257, — 258.), с прилично израженим одушевљењем, Р. IЈ. Одавик тужи за пок. песником Војиславом, помињ\ ћи: како је он (Војислав — „жртвеник а ) срушен; ну, како су варннце са тог жртвеника у наше срце паде. — Песничког је осећања и у БајЦН (св. за јун, стр. 431.), којој је морал: да срце не треба свакоме отварати; па у песми. * * * (св. за јули—август, стр. 23.), у којој се песник радује што је свећеник „ ннјлеашег олтара: леиоте и љубави миле", као и у : Не гледај ме (св. за децембар>