Просветни гласник

419

стр. 353.), у којој посник \звнкује некој женској, да пе иотпаљује у њему љубав, јер њен осмејак прати бура »која руши, ноја мори.» Лепа је, јуначкога духа, до сад „ нештамаана. иесма. | Ст. Вл. НаАанснога с< / Рукахита... (св. за Фебруар, стр. 275.), у којој је искрена песникова готовост, да пролије крв своју за слободу отаџбине. Доста је д^шевне клонулости, умора од живота, у песми Ленснога (потиис: Ленснш): Но"ћ (св. за март, стр. 467.). Тихе туге, којој као да је лек само у драгиној л.убави, налазимо у песми : „0 Д6В0ЈК0..." (св. за април, стр 5.), од С. Д. М,- а (Мијалковића). Од Радована Ношутика су три песме. У првој: Песник (св. за април, стр. 23, — 26.), о песнику се вели, да је он срце народно, „савесг људства", „срце Србињства % који буди наду на будуКност: ,у човечанства будуКи мај ." Нема сумље, да је овде песничке жице, која ће зар времепом дати од себе јаче звуке, какви оваквим замислима доликују. То исто вредп и за песму: ДубрОБНИКу, (св. за јуни, стр. 415.—416.), који се слави као »сукашце дивно иросвете наше®, » злаћени стуб «, „челемка« и » аросветни алам » Орпства; а и за: Уједињењу (св. за јули —август, стр. 35.—36.), у којој је вера о уједињењу васколикога Српства. — Све су три песме из збирке: Пламенова. Од Јер. Ј. ЖивановиАа је једна песма: После триста година (св. за м >ј, стр. 207, —208.), у којој је родол>з бивпх, ну слабо дирљивих звука о томе: како је „просвета" св. Саве ослободила Србе из ропства, и питање: кад ће се цело Српство ујединити. Опареч: „ иросвета * чпни песму доста нејасном и улева сумњу у песниково тачно знање узрока ослобођењу Срба испод турскога јарма. Од Милорада Ј. Митровика је пет песама. Стари дуб (св. за мај, стр. 214.) је доста лепо поређење старачке пзнуреноети с младалачком живошћу; На водама вавилонским (из „Псалама Давидових") (св. за јуни, стр. 446.-447.) је тужење потлаченог јеврејског народа и жудња му за осветом над тиранима — Вавилонцима; НоЂна посета (св. за октобар, стр. 54.) је о.д обе пређашње лепша сличица љубавника, који неће да чује за уздахе и смрт. Рекли бисмо да је оиа доста срећно подражавање једној од Беранжеровнх песама (коју је превео Вл. М. Јовановић у збирци: Леие туђинке). Ова трећа песма боље је обрађена од прве две; али све три заостају иза осталих двеју, у којима је епскога елемента и које ћемо на свом месту пј егледати. М. П. је испевао једну приличну, пуну филосоФпсања, песму: Време (св. за јун, стр. 435 —436.),

у којој се вели, да је сила времена вечна, да „ома руши, он а ствара" и да се не зпа докле ће то тако трајати. У помен! (св за септембар. стр. 373.- 374.) има три песмпце, што се тичу драге. У првој је доста заплетена идеалисања, а у другој и трећој песник је себичњак за осуду, који би рад да људску борбу не гледа, кад би се усрећио својом драгом — Друга песма: Мадригал (ио Пстрарки) је без јасио одређене идеје о љубавној моћи. —- Песник јс њихов Ђорђе СтратимировиА. Пеема : ЗулИНКИ (из Посмрчади Мирзе Схафија, од Змаја Ј ЈовановиАа (св. за новембар, стр. 173.) показује одвратну себичност драгога. да у загрљају с драгом ужива и да, равиодушно, предоду забораву цео свет, који се гложи и мрзн, место да га бар сажаљевају, ако му самп не могу помоћп. И по песничком духу и по спжеу, песма је ова мпого слабија од осталих двеју, које ћемо мало доцније оценити. Вр.ш лепа, пуна чисте љубави према драгој и родољубииа је песма Јефтана Р. ШантиАа: Вереник И вереница у самоћи (св. за децембар, стр. 380.—383.). Чисто српско, свеспо схватање драге и жене, као и драгога и мужа — Србина за сваку је хвалу. Од Симе Шо5аји^а је пссма: На растанку (св. за децембмр, стр. 368.—372.), у којој је тиха туга за постојбином, опис недаћа у туђем свету и страх, да се кости ван ње не оставе. По спжеима, којима се ове чисто лирске песме баве, видимо да их у главноме има: љубавних и родољубивих, и то 110 готову у једнакој мери. Некима је тон весео; ну махом је тиха туга. По песнпчкој сназп н лепоги целине својпх песама најбољи су песпици: Војисл ав Ј. ИлиК, Ст. Вл. КаАански и Јефтан Р. Шантић: затим: Змај Ј. ЈовановиА, Р. Одавиб, Р. КошутиИ, Милорад Ј. Митровић, М. П. и Сима ШобајиК; а пајслабији су: Ленскт, С. Д. М., Јер. Ј. ЛшвановиК и Ђорђе Стратимировић. Између свих пак држпмо да су најлепше песме: Верении и вереница у самоћи ЈеФТана Р. Шанти^а, и Симе ШобајиЂа: На растанку. Све преведене, ирепеване песме су лирске. Највише их је из руске (5), а потом нз мађарске књижевпости. Највише их је превео Р. ОдавиК (5), па С. Д. М. (Мијалковић.) (3), а Јефтан Р. ШантиК само једну. Преводи су уопштс добри. Сижеи су махом пуни гуговања, бола, ређе пак веселости. Од Надсона је песма: Погрвб (превод Р. Одавића, (св. за Фебруар, стр. 297.-298.), у којој је