Просветни гласник

320

Чл. II. У члану 3. додају се на крају још овп одсеци: Свако дете, које буде уписано у школу, мора редовно свршити бар нижу основну школу. Миннстар може наредити, да се у неким местима отворп ириаравни разред, који ће учениди походити пре но што се упншу у првп разред основне школе. Уз внше основне школе отвориће се, но могућности, радионице за ручне радове, који су потребни у дотпчном крају. Учитељи, који буду поучавали ученнке у ручном раду, имаће за то засебну награду од општине. Чл. III. У члану 4., у другом одсеку нрвој тачкн, додаје се : и да ученике поучава и вежба у оним радовима , који су им нотребнп нарочито за домаћи живот у граду или селу. Чл. IV. У члану 5. додаје се на крају: и које је државна штампарија издала. Чл. V. Продужну школу походиће ученици од 1. новембра до 1. марта. За стручно усавршавање наставннка н за ширење писмености у народу установиће се уза сваку школу књижница. Министар просвете и црквених послова проиисаће правила и издати упутства за продужну наставу и за уређење школских књижница. Чл. VI. Чл. 8. измењује се овако: Школска година почиње 1. сентембра, а свршује се крајем јуна. Месеци јул и август одређују се за главни школски одмор. Осим тога предавања се неће држати недељом и празником, четвртком после подне, о божићу од 23. децембра до 1. јануара, иосле 13. и 14. јануара због школске славе о св. Сави, 22. Фебруара, кад и школа прославља проглас српске краљевине , о ускрсу од великога четвртка до светлога четвртка и о св. Тројици три дана. Уписивање ученика у школу мора се извршити до 1. септембра, када почињу предавања. Министар може наредити, да се предавања за неко време обуставе, и то у случају велике потребе, као на пр. за време заразне болести; он може допустити, да се предавања у неким ме-

стима држе лети само до подне, н може изузетно одобрити да се одраслији ученици ееоских школа лети, за време највећега рада у иољу, за неколико дана ослободе похођења школе. Чл. VII. У члану 14. додаје се трећи одсек: У школскн одбор треба да уђе и један свештеник. Сви чланови одбора треба да буду писмени људи. VIII. У члану 15. додаје се на крају: У таком случају свака градска школа, која има свога управитеља, може имати засебни иододбор, а чланови свих пододбора састављају главни школски одбор тога места, који се састаје ирема потребн ради договора о заједничкии пословима. Чл. IX. У чл. 21. тачка 2. измењује се овако: 2. Да даје потребно земљиште за школу и довољно нространо школско двориште, и осим тога бар У г хектараза школску багиту, коју учнтељ заједно с ученицима мора правилно обрађивати, а производ ће сам уживати. Башта мора бити близу школе и ограђена. Чл. X. У члану 23- измењује се носледњи одсек овако: Сви ови прпходи морају се свакога тромесечја предавати школском одбору, који располаже школском касом према одредбама овога закона и према министарским наредбама. Школски одбор може поверити једном од својих чланова, да као школски благајник рукује школском касом, данабавља школске нотребе и да води школске рачуне, за које одговара пред политичком општином и пред надзорном влашћу. Чл. XI. У чл. 26. додаје се други одсек: Министар може допустити појединим општинама, да се радн подизања нових школских зграда задуже код управе државних Фондова или код других новчаних завода, па да тај дуг у одређеном року врате , стављајући годишњу отплату и пнтерес у општински буџет. Исто тако може министар допустити и појединим срезовима и окрузима, да о заједничком трошку граде и поправљају школе у целом срезу.