Просветни гласник
334 радњл г.
жити у време привремене — односно сталне учитељске сдужбе. XIII. Нрочитан је реФерат г. Јевр. А. Илића по молби г-ђе Јулијане Ј. Л.азаревића, учатељице из Београда, која је молида да јој се време проведено у принременој учитељској службп, уважи у време сталне учитељске службе. Према реФерату Савет је одлучио: да се г-ђи Јулијанп Ј. Лазаревића, учптељици пз Београда, време, нроведено у привременој учптељској служби, не мон;е уважптп у креме сталне учптељске службе. XIV. Саслушан је реФерат г. Јевр. А. Илића, редовног члана Савета, по молби г-ђице Даринке Вучковићеве, учптељице из Каменпце, која је молила да јој се време, проведено у заступнпчкој учитељској служби, уважи у време привремене учитељске службе. Према реФерату Савет је одлучио: да се г-ђици Даринци Вучковићевој, учитељици из Каменице, време проведеио у заетупничкој учитељској служби, не моасе уважити у време привремене учитељске службе. С овим је свршен овај састанак.
САСТАНАК 638-ми 1Т. маја 1895, год. у Есограду. Били су: иотиредседник, д-р Војислав Ваки редовни чланови: д-р Мил. Јовановић-Батут, д-р В. Гавриловић, д-р Јов. Цвијић, Стеван Ловчевић, Јевр. А. Илић, Дим. Јосић, архпмандрит Фирмилијан, Схеван Давидовић ц Дим. С. Јовановић. Пословођ, Мил. Марковић. I Прочитано је ппсмо г. Министра нросвете и цркв. иослова, од 17. маја ове године, ПБр. 7424., којим се тражи од Савета накнадна кандидација за надзорника Богосдовије, иошто се раније изабрати кандидати нису могли примити. За надзорника Богосдовије Савет је кандидовао ову господу: Панту Срећковића, члана Државног Савега н ироФесора Велике Школе; Димитрија владику, члана Државног Савета; п Мојспја епископа, чдана Државног Савета у пенсији.
пгосветног саветл
II. ПроЧитано је писмо г. Министра иросвете п црквених послова, од 17. маја ове године, ПБр. 7425., којим се тражи од Савета да предложи другу накнадну тему из математпке за писмене саставе проФесорских кандндата, иошто је фнлософски кандидат Веднке Школе при ирегледању тих тема изоставио једну од њих. Пошто је Савет Ведике Школе предложио као накиадну тему: „Изнети главније особине линеарних диференцијалних еквација и методе за њихову интеграцију*, то је Главнн Просв. Савет одлучио: да се предложена тема нрими. III. Прочитан је реФерат г. Дим. С. Јовановића, директора II београдске гимпасије, о „Општој Историји за више разреде средњих школа" од г. Стев Ловчевића, директора I београдске гимнасије, који је понудио то своје дело за школски уџбеник. РеФерат гдаси: Главном Просветном Савету. Одређен, да прегледам и оценим уџбеник: „Општа историја за више разреде средњих школа, књига прва.- историја нсточних народа и Грка од Ст. Ловчевића, директора 1-ве београдске гпмназије", — част ми је да поднесем своје мишљење. По распореду и употреби грађе, по историском ц васпитном методу ова нова шкодска књига заузима прво место међу нашпм иначе оскудним уџбеннцима светске повеснице. Овај срећни покушај паиретка, биће без сумње п сигуран почетак стварања наше самосталније средњо-школске књнжевностп. Али из тога не треба изводити: да је ова књига без икаквога стварнога приговора. Предвиђајући то, г. писац је и сам нарочито поменуо на крају предговора: ,да ће радо примити сваку разложну напомену и исправку", а овде је потреба да се то учини и по дужности. По педагошким назорима уџбеници морају бити тако написанп, да ученнци у лакој, прегледној садржини нађу јасно и тачно изложено градпво науке. Са тога гдедишта г. Ловчевнћев уџбеннк није без замерке. Стил је књнжевнички, доста сух, оштар н неједнакпм текстом штампан. Разлог писца да ситнијим редовима заинтересује наставника престаје нред доказаном потребом, да се у ђачкој школској књпзи даде једнака важност свему псториском материјалу. Оно, што је као нејасно, мање