Просветни гласник

)

ГАДЊА ГДАВНОГА

долази реч тург; преводећи тај красви производ Толстојев, г. Ранковић, угледајући се зар иа Немце, изоставио је читаве редове, кадгод се срео с том речју (Види Дело, св. за јан. 1892. год., стр. 103.); г-ђа Глушчевићка тумачи је „кош товарних кола"; међутим, тург значи плетена, земљом набијена корпа, која служи као грудобран од куршума; и стекло је стшло, а шта је хрустал■%?; на циаочкахг је на прстимл, а не „на врх прста"; ц желЂзнип, знача гвозден, а шта је чугунип?; речи „шљепати" нема у српском језику; лдро не значи зрно, већ бомба, граната. С обзпром на све то, држим да се понуђепа књига може откупити само ако је г-ђа Глушчевићка вољна израдити нов речник уз њу, сличан оном што се налази уз Руску Чнтанку проФесора Ажбота. То је узорит рад, на који се у свему треба угледати. 19. маја 1895. год. у Београду. Захвалан на поверењу Радован Кошутић с. г. Према реФератима Савет је одлучио: да се ова књига може откупити по поднесеној понуди с попустом 33 1 / 3 °/ 0 од продајне цене и употребити као привременп уџбепик за три године. Г. Љуб. Стојановић изјавио је да не тражи за овај посао никакву награду, а г. Р. Кошугићу одређен је хонорар од четрдесет (40) динара. VI. Прочитано је ппсмо г. Министра просвете и црквених послова од 15. маја о. год., ПБр. 7314., којим су упућени Савету на оцену документи г. Тодора Филипеска, свршеног хемичара из Беча, који је молио за предавачко место у нашим средњим школама. Савет је одлучио: да се умоли г. СтеванДавидовић, проФесор београдске реалке, да изволи ове документе прегледати и о томе Савету реФеровати. VII. Продужен је претрес „Пројекта закона о гимназијама. 1 Пошто су прочитана прва три члана поменутог „Пројекта", Савет је, после подужег већања, одлучио: 1., да се овај пројекат скине сада са дневнога реда; 2., да нарочита комисија, у којој ће бити чданови Главнога Просветпог Савета: д-р Б. Бакић,

светног савета 341 Стев. Ловчевић п Стеван Давидовић, до почетка нове школске године изради нов иројекат закона о уређењу средњих школа; 3-, да иста комисија нрегледа садашњн наставни план и програме предавања у средњим школама, и да у име Савета предложи г. Министру нотребне измене у њима, које би важиле од почетка нове школске године па до онога времена, кад на основу новога закона стуне у живот стални наставни план и ирограми. С овим је свршен овај састанак.

САСТАНАК 640-тИ 27. маја 1895. год■ у Бсограду Били су: иредседник, Свет. Н. Вуловић; редовни чланови: д-рВој. Вакић, д -р В. Гавриловић, д-р Јов. Цвијић, Јевр. А. Илић, Дим. Јосић ц Сгев. Давидовић. Пословођ, Мил. Марковић.. I. Прочитаи је и примљен записник 639. састанка. II. Саслушан је реФерат г. Јевр. А. Илића, редовног члана Савета, по молби г-ђице Стаике Ђ. Глишићеве, учптељице београдске Више Женске Школе, која је молпла дајој се време, проведено у привременој учитељској служби, уважи у време сталне учитељске службе. Према реФерату Савет је одлучио: да се г-ђици Станки Ђ. Глишићевој, учитељици београдске Више Женске Школе, време проведено у привременој учитељској служби, може уважити у време сталне учитељске службе. III. Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 24. маја о. год., ПБр. 7662., којим је спроведена Савету на оцену молба г. Мите Живковића, директора иожаревачке гимназије, који је понудио на откуп своједедо: „Сарајево од постанка до данас", које би се имало поклањати ученицима виших разреда основних школа. Савет је одлучио: да се ово дело може уиотребити за поклањање ученицима IV, V и VI разреда основних школа, ну с тпм, да га писац сам продаје. IV. Прочитан је реФерат г. д-ра Јов. Туромана, проФесора Вел. Школе, о дедима: «С. Ј. Саезапв