Просветни гласник

342

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Соттеп1аги <1е 1)е11о СгаШсо" и „Накомене Цесаровпм коментарима о гадском рату" израдио г. М. Живковић, који је молио да се ова његова деда могу уиотребљавати као школски уџбеници. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Према одлуци Главнога Просветног Савета од 13. априла т. год., СБр. 60., размотрио сам молбу г. Мите Живковића, директора пожаревачке гпмназије, а тако исго и сва акта која се на њу односе. Решење на ову молбу треба по моме мишљењу да гласи ево овако: 1.) Да се обе књиге „С. Ји1И Саезапз Соттепигп Де 1зе11о СгаШсо, за штампу спремио М. Ж.% и „Напомене Цесаровим коментарима о галском рату, израдио М. Ж." — сматрају као школски уџбеници. 2.) Да јехонорар, који је писцу одређен претписом г. Министра просвете од 25. јануара т. г., ПБр. 1295.. но 55 динара од штампаног табака за обе књиге довољан. 3.) Овај хонорар је довољан све дотле, докле се год број штампаних егземплара (ио 1000) не потроши. 4.) Ењига „С. Ји1. Саез. Соттеп(;аш с!е 1>е11о СаШсо", коју је за штампу спремио М. Живковић, кад се једном нотроши, да престаје бити његова

својина; да се осТаје ири одлуци Главнога Просветног Савета од 1. октобра 1893. год., СБр. 40.» тач. 4., која гласи: „да се текст не штампа овде, но да се поручи са стране, јер ће бити бољи и јевтинији." Овако се већ од неколико година на овамо практикује саКорнелијем Непотом, који се чнта у 7. гимн. разреду. „С. Ји1и Соттеп1аш с1е ћ. СаШсо, Жнвковнћем за штампу сиремљенн, имају штампарских иогрешака, и стају 2 50 дин. комад, а та иста књига, добављена са стране, без иједне је погрешке, и стаје највише 1 динар. Сва акта по овоме предмету враћају се у прилогу. 20. маја 1895. год. у Београду. Ј. Туроман. Према овом реФерату Савет је одлучио: 1., да се оба ова дела могу употребити као школски уџбеници све дотле докле буде трајало садашњег издања. Кад га иестане да се више не прештампава, јер исти текст набављен са стране стаје јевтиније ; 2., писцу да се да хонорар по 55 динара од сваког штампаног табака, према одлуци г. Министра просвете и црквепих послова од 25. јануара о. г., ПБр. 1295. С овим је свршен овај састанак.

НАУК А Н НАСТАВА

ПСИХОЛОГИЈА НАРОДА и АНТРОПОЛОГИЈА Превод с француског Ј ) Једна нова наука данас се ствара, којој је предмет психологија народа Али под владавином нолнтичке зањатости појављује се усиљеност, прво у Немачкој, по том у Француској, да се студија народности побрка са студијом раса. Из тога је произашла нека врста историског Фатализма, који развиКе једног народа уаодобљава развиКу какве животињске врсте и смера да социологију аисорбује антроиологијом. Они, који тако преобраћају друштвене ратове у ратове раса, намеравају да тим начином , у крилу рода човечјег, озаконе право јачега. Не би то само била „борба х ) Ее\ - ае 4ез Депх Могк1е8, 15 шагз 1895. Раг А1{ге& РоигЦее с1е Г АсаДепие с!ез ЗсЈепсеа тога1еа.

за живот" између белих и црних или жутпх; извесни физполозн уобразили су ту борбу око живота и пзмеђу плавих и црномањастих, између оних са дугом лубањом и оних са лубањом шпроком, између правпх Аријанаца (Скандинаваца и Германаца) н Келто-Словена. То је нека нова врста пангерманизма. И сама боја косе постаје застава и знак за поклич: тешко црномањастима! Битке, које су бивале до данас, само је једна игра, чини се њима, према великој битци, која се спрема за идући век. „Клаће се милионима, вели један антрополог, за један или два степена више или мање у мери главе." Тако ће тп знаци, као негда „шиболет" у Библпји, *) сачињавати разликовање и распозна*) У Старом Завету описан је овај догађај, који је био услед зараћева европских племена. Страна, која је надвладала, опколи десетак хиљада надвладаних и пуштајући једног по једпог, тражила је да сваки изговори горњу реч. Ко то ни.је умео онако, како они говоре, био је одмах погубљен. Тако су сви заробљеници погубљени. Превод.