Просветни гласник

348

Питање будућности завиеи у суштиии својој од друштвеног одабирања (селекције) и решење је назиачено овпм општцм законом: „Од две расе у утакмицп, пижа ће одагнати другу." Свуда, где се додпхо-плави номешају са црномањастим , њихов број иде на мањак. Да се дође до другојачијег резултата требало би да буде ,ин г гернационадно одабнрање" (седекција), која, бар у Европи, није могућна, са нашом двогубом тежњом ка вда/;авини плутократије (где је вдаст у рукама богате кдасе) и социјадизма. Механички оистанак једног социјадистичког друштва јесте то, што се највише допада евронским Кинезима. Варварин, према антроподозима шкоде аристократске, није с оне стране света, он станује „и на ирвом спрату и на крову." Будућност човечанства не зависи од евентуадног тријумФа жутих народа пад бедим народима; она је у борби око места два типа „госчодског и сервилног." Могућно је, да ће Евроиа пасти у руке жутих, па чак и црних, бидо војничким завојевањем бидо емиграцијом пз узрока економских , ади дан, када ће се обзнапптп онај други међусобни веднкп дуед, већ је закључен. Таква је апотеоза Аријанаца из прошдости и њихово уништење у будућности, које нам описују неки антронолози. Ако би се они ограничили да Европљанпма са севера придаду уисторији удогу велике валшости, то би се њихова теорија и могла до некде одржати: инвазије Арнјанаца иди тако нешто, већ су познате. Но они иду даље: они хоће да васпоставе преграде раса у једноЈ истој земљи, међу пстим редовима. Њихова је задња мпсао, да пдави човек дуге гдаве, Ното Еигораеиз ио Динеју, није иста „врста" нити је од истог норекла као други, иоглавито као Н. А1]огпиз : то пису више само беди, који би биди страни црнцима, него ево постају несродни и са црномањастима. А тоје, по нашем мишљењу, једна веома произвољна н врдо невероватна претпоставка. Нема предеда, ма како он мади бпо, где би једна од тих тобожњих „врста" постојала без друге. Л.убање дуге, широке и средње, надазе се на сваком стунњу великих разгранања рода људског, која се назнвљу променљивпм и мање научним именима, како ми називљемо расе беде, расе жуте и расе црне. По цедој земљи они живе једни поред других. У Европи су се додихоцеФали појавиди први, у обдику средоземаиа. У другим деловима света о томе ће се говорпти, у кодико нису онн (долихоцеФали) подпгнутн до на ступањ новог реда, као и о типу брахицеФадних Негара из Океаније, названих Негрито, и о типу брахицеФалних Негара из Африке, бптно окарактерисаним пдеменом Акас, и који сви

имају „Физиономију типа веома стародревног." Како се може онда придавати толика вредност дугуљатости дубање, каква се находи у свима великим расама човечјпм и у свима пределима? Ту имамо просто два мадо удаљена варијетета једног истог типа. Не, одговара се на то, ношто и после бескрајно много векова, ннје укрштањем могло да се произведе станање тпх тииова. Напротив, стапање је чешће: давши мере глава од сваке врсте, јасно је, да на једном крају лествице пмате „додихос", на другоме „брахис", а у средп посреднике, где су се оба карактера стопила. Исто тако пмате и носева великих, мадих, широкпх, узаних, ордовских и т. д.; имате очију час црних, час ндавих, сурих и т. д.; но томе се више не може ни раснознати раздика између првобитиог п екстремних облпка носева, иди екстремних боја очију. Ту се имају само наследности Фамилнје у криду исте врсте, а каткад нред нама је н сама игра сдучаја. Да би се објаснила универзадна једновременост дубања дугих са лубањама широким, тврди се, да су прве, као активне и борачке, свуда повукде собом оне друге као пасивне и радне; једне су (дуге) генерадштаб, друге су (широке) војници. Чиста хипотеза, којој историја није дада никакве потврде! Но останимо при том нримеру; и онда излази ли из тога, да су генералштаб и војници, који су сдични у свима тачкама, изузев у мери гдаве, боји косе иди очију, две недељиве расе и шта више две недељиве врсте? „Диморфизам" је објашњење п далеко ириродније; тога се треба држати све до иротивног доказа, а доказ жижи нокдонике илавих. Ако је назнв „Аријанци* „псевдо - историјски", називи Ното Еигораеиз и Ното А1ргпиз јесу псевдозоолошки; и мн се јако бојимо, да нису Љше и Бори у овоме подлегли манији иретеране класиФикације. Међутим са гдедишта психологије, има ли разлика у дужини међу лубањама ту важност, која јој се хоће да прида? Разборити антрополози то иоричу, на нример Манувријер. И ако обдик дугуљаст има толико консеквенција за пнтедигенцију и вољу, како ће се онда то довести у скдад: да су Црнцн, већим дедом, долихоцеФали — ти исти Црнци, којп се не припознају да су браћа? Не кривн ли се још Пото АГргпиз, кедтски иди сдовенски, да је „укочпо" (заледио) њихову цивидизацију ? Одговара се, да су Црнци (Негри) неко „скретање" од неког примитивног додихоцеФадног тпна; ади они тада постају наша браћа, за пакост, али ипак наша браћа. Тврдидо се гакође (а други су казали нротивно) да је дете више