Просветни гласник

45*

ПАУКА II

ПАСТАВА

347

би се и усвојити у очекивању док се противно не и.знесе, као што се узима лек док се не оздрави. Ади, нека је иорекдо Гала, Грка, Германа, Скандпнаваца, европско или азијско, оно штоје за исихилоге од важности, јесте: да се одреди карактер, морална и интелектуална вредност три главне расе, чија се мешавина, у неравној коликоГш, окончала стварањем разних народа евроиских. За несрећу, ако је порекло ових раса већ хинотетично, њихова духовно-унутрашња конституција то је још више. Не остаје ништа, но да се чине нагађања, према историјској улози разних раса, која је историјска улога такође позната из нагађања. Чујмо међутим то, што се мислн да нас може у нашем мишљењу иоткрепити. II. Укупно узев, велп се, раса средоземска п семитска врло је интелигентна ; по свом моралном карактеру, као и по цртама морфолошким, она се „приближује" оној, што се обично назпва раса аријанска; међутим, она пмађаше „мање надмашности." Зашто мање? то се не каже. Што се тиче брахицеФала келтских и словенских, они беху у духовном погледу мирни, радни, малим задовољни, интелигентни, разборити, не оетављајући ништа случају, подражаоци, консервативни, али без иницијативе. Привезани за земљу и родно место, бејаху скучених погледа , склонц на једнообразност, духа рутинскога, који се одупире напретку. Пошто је њима било лако унрављати, јер, шта више, вољаху да се осећају управљани, они бејаху вазда „рођени поданици" Аријанаца и Семита. Беда (плава) раса дугуљасте дубање , јесте љубимче антрополошкпх психолога: она има, веде они, живу осетљивост, неодољиву интелигенцију, удружену са активношћу и неукротљивоменергијом. Раса „бујна, љубећи једнакост и предузимљива", амбициозна, ненасита, која има увек све веће потребе, радећц без престанка да их задовољи. Она уме боље да стече или освоји, но да сачува своја освојења. И ако шго има, тоје само зато да увек више и расипа. Њене интелектуалне и уметничке моћи уздижу се дако „до талента и до геннја." Додајмо још,. као што вели Љшброзо, Маро, Боно, Отолонги, да је сразмера плавих врло сдаба међу кретенима и епилептичарима. КодПијемонтеза, пропорција преступника међу црномањастима два пут је већа но међу плавим преступницима, ма да је тек трећина попудације црномањаста. А ако уз пдаве прибројимо и риђе (црвене), Феномен

се још више пстиче, у пркос пословици о „црвеној длаци". На протпв, у погдеду похотљпвих преступа, каже нам се, да плави имају превагу. При свој неодређености ове пспхологије раса држи се, да се може утврдити закључак: да је класификација цивилизованих народа готово ироиорционална количини долихоцефалних илавих елемената, који улазе у састав класа, којима они (долихоцефади, идавн) уирављају. Исти су антроподози покушали, да иокажу, како и правни напредак н развитак религије иде упоредо са расом дугуљасте главе. Регион обпчајнога права, у Француској, подударан је са пределом плавог насељења, чпстог иди мешовитог. А то је тамо, где је чист галски, а то ће рећи ндав елеменат, био интензиван још за време римскога освојења, и како се то одржадо (истина погоршавајућп се) до германске инвазије. На сличан начин, плава попудација јесте протестантска; док келтска, ирска, француска, која је ведиким делом иостала келтска, јужна немачка препуњена је Келтпма; Нгадијаје ностада брахицеФадна, Шпанија са својим Кедтиберима, Чешка и Пољска словенске су и — све су католичке. Из свих тих поставака хоће се да се изведе ништа мање но један нов „појам оисторији.*. Пптање би, у будуће, зависило још једино од тога, да се премери односна вредност оба гдавна едемента цивилизованпх народа — долнхоцеФала и брахицеФада — и општа историја дошла би у забуну са вредношћу својих рођених саопштења. У Француској, на пример, плави елеменат, којн је био веома многобројан за трајање гадске епохе, одржао се, опадајући у арпстократским породицама и у извесним масама насељења, али га је данас готово нестало услед нараштаја типа брахицеФалног и дејством усдова средине, у којој се живи, који су повољпији за расу лубање широке. Несвесна борба ове две расе објашњава, како вели де Л.апуж, готово целу историју наше земље: реводуцпја Француске јесте „гдавно и победно усиљавање попудације —туранске." Но ми ћемо пдатпти скупо њихову победу, према здом предсказању пророка, и нас чека мрачна будућност. У Енглеској је обратно: брахицеФадни едеменат готово је ишчезао. Срећна Енглеско! Војничка и економска хегемонија у НемачкоЈ, у рукама је аријанске популације на северу, ади је већина Немаца брахицеФална: напредовање је тамо само „извештачено." Првенствени елеменат, то јестпдави, такоје одедит од туранске масе, да ће опадање доћи ,,сигурно и рапидно" када ће маса прождретн едиту.