Просветни гласник

346

ПСИХОЛОГИЈА НАРОДА И АПТРОПОЛОГИ А

је ароизвела велики интелектуални иокрет, који се некад ирииисивао Аријанцима азијским. На крајњем истоку, у епоси давно минулој, налазе Киеезе у додиру са белом попудацијом раста висока, која тада заузимаше Сибирију 1 ), УИндији, брамани чисте расе изгледа да се увршћују у исту Фамилију долихо-белих. Имајош у тој земљи племена ратничких, плавих, лубање дуге; њих има такође на Памиру. Падестину су заузимали бели Аморићани, кад су је освојили прави Семити, и бели основ као да је задуго трајао. Спомениди у Египту, Калдеји, Асирији, често показују личности високог чина тога типа. „Тамаху" у древном Египту беху бели. На сликама египатским представљени су Јелини плави, висока раста и дуге главе 2 ). Овај херојски грчки тип, који долази после долихо-црномањастих Пелазга, средоземаца, указује на тип Гала, Германа, Скандинаваца. Омир говори пепрестано о Ахејцима са дивним власима, а за њега то значи власи плаве, пошто нема таквог епитета дивљења за смеђе. Свп су ти ведики јунаци плаве косе и очију, сем Хектора, који је био без сумње расе „средоземске", и који би побеђен. У првој песми Илијаде Минерва узима Ахила за његове плаве власи ; а у двадесет трећој, Ахил жртвује у својој поданости своје плаве вдаси сбни Патрокловој. Менелај је плав. У Одисеји, Лддеагар, Аминтас плави су. Виргид придаје плаве вдаси Минерви, Аиодону, Меркуру, Камерту, Турну, Камилу, Л.авинији, иа и самој Феничанки Дидони, што није невероватно. Анакреонови љубавници и љубавнице, исто и Сафојини , Овидијеви, Катудови, плави су. Плаве су још и готово све жене херојског доба. Исто то стоји и о боговима и богињама: Одимп грчки дичи, црту по црту, Одимпу скандинавском. Венус је плава. Једински бог но превасходству — онај, у коме је Грчка оличида свог генија интедектуалног, депоту типа своје расе, бог светлости и бог уметности, врховни инспиратор оракула — Аподон, има вдаси и очи плаве, стас висок. Минерва, ово друго „Слово" Јупптерово, женска оличеност грчке мудрости, у очима својим има сам азур и сву дубину мора. Нерејиде и нимФе пдаве су. И , до у само царство адско, Радаманта је плава. Рећи ће нам се, да су плави, будући ређи, више били у „моди". Није ди и Хрпстос представљен као пдав, Дева као плава, да не убројавамо и све плаве анђеле? Не бојадисаху ли жене римске своје косе *) Један јапански научењак, антрополог, тврди, да је виша класа у Јапану већим делом пореклои из Акадије, у суседству Калдеје. Ипак је она према елементу монголском у мааини у Јапану. г ) Данас је мера главе код Грка од 76—81.

пдавпм, да би имптирали Германкиње и Гадкиње? — Без сумње, адн једно важно место (у опису) грчког Физиовомисте , Пелемона, које је цитирао Саломон Рајпах, износи чисте Грке и из високих редова као „велике, праве, широкпх илећа, беде коже и плаве косе 1 )." Морзели, у својим антрополошким лекцијама, вели, да је довољно нроћи једну уметничку галерију у којој су слике иочев од „ренесанса", те да се види какоје број плавих индивидуа, поглавито код жена, далеко надмашнијп над црномањастим. То је утисак, који смо понели шта више и из Итадије. Тврдидо се, да је п римска аристокрација, као и грчка, бида пдава; чешће и имена то назначују: Фдавија, Фулвије, Ахенобарб, Сида и Тиберије, представљенп су као пдави. Стари Катон беше риђ (црвен). Виргид, пореклом Гал, беше плав. Тит-Л.ивије биојеКимбар. У средњем веку високе класе беху неоспорно, у Француској као и у другим земљама, расе гало-германске, то ће рећи долихо-пдави. Кедтјегдаве кратке, више мање цреомањаст, раста средњег, и сачињаваше у Гадији нижу масу насељења. Гади, названи чисти, главе су дугуљасте, дугих плавих власи, дугог белог тела, представљајући расу освајачку, исто, као доцније Франци. Диран де Грос веди, да су оддичне иородице, које постоје још у Француској у стању релативне чистоте, више мање плаве; на централном платоу, где су брахицеФади у множини, њихови обдици стоје у противностн са остадим насељењем. Чак се тврдило да је и „бич божји", који је јездио на челу турских и монголских хорда, према портретима, које дају историци, био плав, гдаве дуге, расе наше 2 ). У Русији, а погдавито у Пољској, маса народа јесу Кедто-Сдовени, или Фини и Татари, главе кратке, струка средњег; ади кдаса која управља, која произидази од скандинавских оснивача, Нормана и Германа, јесте ведика и пдава. У Немачкој и Енгдеској стари сдој кедтијски претрпан је сдојем германскпм и скандинавским. Готово све суверене породице европске, па и у самој Шпанији и Италијп,показују и дан дањи аријански тип. У ове две посдедње земље пропорција пдавих дадеко је већа за аристокрацију, но за народ. Довде теорија ова извесно је интересна, и није без вредности као историјска поставка: могда ') Немци су запазили у Виргилију овај онис личности лика укупно германског и шта више и имена германског — Негтшша —: СаШ1ив Јо1ап — 1п§еп<;етф1е атпш, т&еп4ет согроге е1 агпп — ВејкН Пеггштшп, по<1о сш уегУсе ?и1уа — Сеаиапез пшМс^ие ћитеп. — Зпа се, како су Франдузи и Германи везивали у чвор своје дуге косе, које падаше назад. '*) Ипак намје Жорнаде представио Атилу, који је расе Финске или урало-алтајске, да је носа пљошта, очију малих и упалих у велику главу, а лица преплануло-тамна.