Просветни гласник

352

наставпи метод

васпитних школ.а

мора да оиази, онда значи, да синтеза нпје правилно изведена. И од н.е, као и од анализе, често могу невешти и неподобнп наставннцп направитп бесмпслицу, кад се на пр. представљају слпкама домаће жавотиње и уопште сви нредмети , који се сами могу посматрати. Уџбеницп нашп за основне школе казују најбоље како писци истих схватају очигледност, а нарочито где се тиче овог другог стуиња њеног. Од рђаве синтезе не сме се поћи даље, јер што даље све ће бити горе. Кад ученици нису стекли јасне представе, од куда ће моћи на основу тамних представа стећи доцније чпсте појмове. Свако надање, ако би га било, да ће се то доцније моћи исправити и циљ постићи, јесте самообмана. Колика би то била наивност, кад би неки помислио, да ће имати добру кућу па и ако је положен рђав темељ, и ко би веровао, да ће се моћи исправити темељ кад се почну дизати рогови и намештатп кров ?!... „Нека ученици у место другима да верују и сами иосматрају. Држи се само ствари, да не би речи сматрао као ствари, док оне нмају само конвенционалну вредност", рекаоје Бакон. Ово су били најважнији моменти код синтезе, који уопште важе за све наставне предмете. Ну, код предмета, који су непосредно управљени на образовање карактера, као код науке хрпшћанске, историје н читања класичне литературе, домаће и стране, долази још једап одвојен моменат. Ученици се овде морају удупстп у поједине односе п прилике из ових иредмета и иодвргнути их етичком суђењу, како би тнме стекли и извесне етичке представе, које су неопходне за образовање моралнпх нојмова. Код вештнна пак биће внше потребно самог рада а говора мање, у опште само онолико, колико је најнужније. Нагласнвши напред, да нов наставни материјал мора ући у свест ученика у извесном реду, тиме смо и вехотично признали и усвојили Цилеров захтев, да се у току наставе „при прелажењу на друго и друго ново мора увек наслањати једна методичка једпнпца на другу." Настава тада није голо пружање појединих бележака. Овим синтеза поред осталога служи и анализи, пошто ученици не добивају аналитички материјал само из носматрања околине у којој живе и друштва у коме се крећу, већ и из ранијег учења свог у настави. Овим је завршена очпгледност, која полаже темељ за даље образовање појмова обрађивањем нових представа, што сад треба да настане, ако

се неће да очигледност остане слена, по речима Кантовим. Настаје дакле друга пспхолошка радња, апстракција, код које смо, као п код аиерцепције, разликовали два ступња. 3- Асоцијација. Има људи, који мисле да аперцепција прнпада детињском добу и да апстракција уоиште наступа тек у зрелнје доба , када се човек већ развије како фнзички тако и умпо. Тн људи наводе, да је образовање логичких појмова у детнњском добу и немогућно, када апстракције и нема, но само аперцепцпје. На основу тога онн поричу и оправданост оваквог метода какав ми застунамо и како смо га у овом нашем прегледу бнлп покушали да изложимо. Наш одговор на овакве нриговоре и мишљења врло је кратак и лак. Пре свега погрешноје схватање, да је аперцепцнја духовни процес само у детнњском добу, јер она прати човека кроз цеоживот, кно што је се то могло закључитн и из нашег ранијег излагања. Да пак може бити апстракције п у детпњском и младићском добу, и/о томе не може бити сумње премадо сада реченом, а овде ћемо то јошидопунити. Нама би било непојмљиво, какосе има разумети развиће у зрелије доба, на основу кога долази задобивање н образовање логичкнх нојмова, ако би се признало да у томе добу не може бити и аперцепцнје. Једно ћемо само нрп овоме признати овде: истина је, да се правн логички појмови не могу сувише рапо стећи, јер их често човек не стекне у многоме ни целог свог живота. Али је и то истина, што треба опет да се нама прпзна, да наставни метод, какав ми захтевамо, тражи а и допушта, да учзници све внше духовно расту и сазревају, па макар се увек н не дошло до правих логичких појмова. Опет је и ово боље и правиллнје, него кад се узме уџбеник па се терају ученицц да на памет уче готове иојмове, јер овпм је још мања могућност да се дође до нојмова, који ће значити праву добит у духовном развићу. Ми с тога без икаквих обзпра на овакве приговоре прелазимо на даље излагање другог дела у наставном методу, како је то утврдила научна Педагогпка. Анализа и сантеза бнли су претходни рад за асоцијацију као нрви стунањ апстракције. Анализа је сиремпла и нриуготовила земљиште за схватање н усвајање новог , шго је дала синтеза. Ну ми нећемо да останемо при томе, да ученпци само