Просветни гласник

НАУКА И

НАСТАВА

353

приме и схвате нов материјал. Ми хоћемо да се на освову овога добије нешто опште од ансолутне вредпости, хоћемодакод ученика сгворпмо појмове, којп у пуном смнслу чине напредак. „Вигсћ Апзсћаппдеп "\уег(1еп ипз СедепзШшЈе §е§ећеп, с!игсћ Ве§г11Те №ег«1еп 81е §е(1асћ1. Шегаиз ег§Љ1 81сћ, Да85 кегнев (1ег ће1(1еп Уегто§еп {иг з1сћ гиг 6е№1тшп§ уон ЕгкеппШббеп аизгетсћ!' - , рекаојеКант. Код асодијацпје настаје одвајање општег од носебног, апстрактпог од конкретног појма од и из иредстава добивених на оспову копкретног матерпјала синтезе. На овоме стуињу нов материјал не сме нп у ком сдучају наступити, п ако бн могло тако што изгледати, пошто се стечене представе на разпе начине међу собом удружују и једна с другом везују. Какав је уоиште духовни ниво код ученика, неће битпреткост, да се извссне иредставе паједан истп начин под један појам схвате, често сасвим ногрешно. Ну, сад треба на овом стунњу да дође аоређсње разнпх представа, и као последида тога бпће, да се заједничко код разних представа издвоји од посебног н тако постану појмовп. Неће бити од штете што ће се највише и најчешће са општим удружити ц попеке посебне дрте те и не доћи до нотпуних логичких појмова, већ само до асихолошких, јер то ппак значи напредак. А да ће пз пснхолошких нојмова у току времена моћи постати н логички, о томе не може бити сумње, тим цре што се овпм следује природним законнма нсихичког развпћа. Услед тога ми се уопште у основним школама и у нижим разредима средњнх школа задсвољавамо , да ученици стеку психолошке појмове, јер су ови, највећим делом, највише психичке Форме, које се у овом њиховом добу II могу ностићп. Ми дакле код асоцијације тражимо , да се уопште вазда код сваког наставног предмета поступа логнчки. При овоме је наш идеал, да се постигну ц логнчкп појмови, који представљају наш циљ. Ну, што се тај циљ неће моћи увекпостнћп не може бити доказ да наш метод и наши захтеви нису онравдани. Главно је да ученипи према нашим захтевима полазе од осећаја и представа и иду ка појмовима. Ако би се оставило, да они сами дођу до иојмова, морало би проћи много више времена, јер би им требало много више да искусе, па да сами до појмова дођу без ичпје помоћи и упутства. Ми дакле п скраћујемо у извесној мери овај психички процес развића, имајући при том вазда на уму његове законе. А у овоме може нам се само одобритп а никако оеуђивати аас п наш наставни метод. пгосветни глАСниа 1895. г.

4. Система. Када се код асоцијације у довољној мери уочи и издвоји апстрактно од конкретнога, онда долази као нов задатак, да се добпвено доведе у везу са раннјим, и да се тпме образује извеснп систем. Код асоцијацпје се имало да одвоји апстрактно од копкретнога, а овде има да се апстрактно спстематише. Ако су се код синтезе довољно посматрали разни објектп у свима њиховим особинама, онда се морало опазити, да многи од њих имају нзвесне знаке једнаке, који важе за све те објекте, па ма их било вшне илн мање. Код асоцнјацпје било је цздвајање заједничких знакова од иосебних, и услед овога представе, које су се нашле као заједничке, ностале су јасније н слажу се у једну општу представу, која тцме постаје много јача. Ако је ово почетак у неком наставном предмету, у коме су ученици стекли извесне опште нредставе, онда се све даље што се учи доводи у везу са овим ранијим. На овај начин утврђују се правила, закони и појмови а тиме се, доводећи појмове у систем, стварају и нзвесне научне дисциплнне пз појединих наставних предмета, које дотле за ученике нису ни постојале. Као други носао код овог ступња јесте: да се наставници нобрину да нравпла, закони и нојмовп добију и згодне облике, који неће бити нротивни духу самог језика, од прилике онако како се то налази у бољим школским уцбеницнма и да се онда у току наставе прибележавају у нарочито зато удешене свеске, где је ово потребно. Сад нам тек може бити јасно, како стоји са уџбеннцнма, којима су нренуне наше основне школе. Сад нам може бити јасно и како је бедан бпо тријумФ са којим су заступници уџбенпка заосновне школе однели победу на једној учнтељској скупштинн код нас. Не мање јасно нам је и како стоји са учењем код куће, да би наставници олакшали себи рад у школи. Таквпм наставницнма, лепо велп Хербарт, у толико више постане рад брзо много горчији. Како бедно мора бити у души ученика, које силом гоне, да схвате извесна нравила и законе, голе речн без појмова ?! Па ипак зато ми имамо ваздан људн, који хвале наше данашње „нове школе" п с подсмехом говоре о старим школама н дидактичарпма, благодарећп Богу, што се то већ једном и код нас преживело. Ну, ми ћемо да будемо скромнији, ми поред свих псцхолошких доказа, који говоре у прилог нашег метода, признајемо, да чисти логички пој46