Просветни гласник

НАУКА И

НАОТАВА

355

Нека се ради према овде издоженом, па ће свакп впдетп, како сами један другом дају зададатке изнојединих наставних предмета, којемеђутим и самп комбинују. Гдедаће их где, посматрајући извесне појаве природне, испитују и на основу којпх закона оне бивају. Слушаће их како се с хвадом изражавају о дедима једне историјске личности, а куде другу о којој су слушали или чпталн, п то све онп чине са пуно достојанства и морадне узвишеностп. А ово ће бити и најбољи доказ, да је п петп ступањ правидно изведен и завршен, а овим је п наставни метод одговорио своме задатку, какав му је поставида научна Педагогика. Завршетак. Издоживши теорију наставног метода, како то схвата сувремена научна Педагогика, сад тек може свакоме бити потпуно јасно, каео су неоправданп онп разноврсни методи, који код нас важе још као деФинитивно утврђенн, као стадни. Садјепотпуно јасно и кодико заблуде садржи она Хердерова реч, да сваки наставни предмет пма и свој одвојени метод, који само за њега важи. А тако исто и како је мудра реч нашег велпког Сдовенина Коменског, коју смо раннје наведи, и на основу којејенаучна Педагогика, а помоћу Пспходогије, створида један једини наставни метод. Теорија наставног метода, како смо је овде ми издожили, позната је у науци као теорија о формалним стуињевима. Име ово „Формадни ступњи" дошло је отуда, што се код наставе разликују, нама познати, ступњи према психичким облицпма до којих ученици постепено долазе, и што се ови обдпци јављају код свих наставних предмета, услед чега је и дошло да овај и овакви наставни метод важи за све науке и за све вештине како у основним тако и у средњим школама, дакле у свима васпитним школама, и ако се у вишим разредима средњих школа прибдижује научном методу, који важи за ведике шкоде. Овде бисмо могди напоменути, да се односно броја ових Формадних ступњева наставног метода несдажу сви већи представници научне Педагогике. Ну, ми држимо да је то бар овом приликом издншно. За пас је било главно, да у гдавном изнесемо ову теорију, којаје за нас нова и неопходна; јер и ако се поједини научници не сдажу односно самог броја ступњева, ипакје то само по спољашњости. Иначе у самој ствари апсодутно не постоје никакве разлике. Отуда је нама за наше иридике сасвим свеједно , да ди је умесније разликовати

три, четири илп пет ступњева у наставном методу. С тога се ми овде нећемо ни упуштати да ову ствар даље расправљамо, јер се тпме не би ништа добидо поред оног гдавног циља којп смо имали пред очима, када, смо се иодухватили да изнесемо ову тоерију, ако смо то овим ностигли. Али, ко зна, можда ће се наћп људи, који ће покушати, да докажу како је и ово било издишно што смоизнеди, уверени, да у колико су могућни нанред издожени захтеви односно наставног метода, њих и остварује сваки наставник у своме раду и без нашег издагања ове теорије. А у кодико су пак они неостварљиви, па чак и у колпко би бидо могућно остварити их да би одузели много времена и да су нрема томе ипак неподесни да се усвоје у практичном раду. Таквим људима ми бисмо одговориди, да зацедо често пута се и појединп моменти нашег метода остварују и од стране обичних раденека емпирпчара; ну за нас нема ипак никакве гаранцнје, да ће настава вазда ићн правидним нутем, ако се не буде потпуно сдедовадо психолошким законима психпчког развића ученика. На другу подовпну приговора наших противника довољно би било да наведемо Хербартове речи: „БЈе ВгеИе (1ег Ое1ећгзаткеИ 184 шсМ етегМ тИ с1ег ТЈеЈе шн! канп сНезе шсМ егзе^еп." Прп том и сами нашп противницп не бп смели признати, да су п за внше знања, па макар оно било и поврпшо. У остадом мн се и не смемо обзирати на то, да ди ће нам се пребацивати ово пдп оно , јер Цидер је депо казао: „Ми морамо чинити своју дужност... Осим тога имамо разлога да верујемо, да за истински добро, у пркос свима нападпма п сметњама, које нађе, напосдетку нпак има места у свету." • 0 ПРОМЕНАМА КЛИМЕ У ИСТОРИЈСКОМ ВРЕМЕНУ НД1ШСАО ЗсћШег-ТЈеЈи. Само некодико тисућа година обухвата исторпја рода људскога — време врло кратко у исторнји цедокупнога развића наше Земље, које вечнто напредује и којем сталност лежи у вечптој променљивостп. А шта је несталније и иромепљивије од климе и метеоролошких појава у нашој атмоСФери? Ма да су се климатске нромене у епохама пре појаве човека по свој нрпдици дешаваде у периодима од више стотпна хиљада година, ипак смо дапас већ у стању тврдити, да се такве клпматске 46*