Просветни гласник

356

0 ПРОМЕПАМА КЛИМЕ У ИСТОР1ЈСКОМ ВРЕМЕНУ

промене на нашој Земљи могу сазнати и у историјском времену, па чакп у кратком року једпога човечјег живота. Истина, да је кратко време једнога човечјег века довољно те да се уверимо о нроменљпвостн кдиматских иојава и ирилика наше Земље — за то имамо доказа у томе, што су ето само за последњих десетак година лето и зима, у метеородошком смисду, бпли тако различити и показивали су тако ванредне темнературе, да их се још жпво сећамо Али кад имамо у виду онај велики збир чинилаца, који утичу на каквоћу климе, п кад узмемо у обзир и ванредпу променљивост самих тих чинилаца, онда нас несталност климе неће нп мало зачудити. У самом начину како клима постаје лежи објашњење за то, да клпма и у краћим периодима показује ненрекидпе промене. Било би од највеће важностп, кад би се пз нојединих појава и чињепица могло сазнати, да ли та климатска несталпост подлежи какввој одређеној периодичностп тако, да се једна пста кдима сваких десетак или сто година понавља. Данасјош нисмо у стању ово утврдити, јер матерпјад метеоролошких носматрања доиире најдаље до XVII века, а тек од неких 150 годипа чпњена су у неку руку поуздана посматрања. Ма колико да је ннтересно питање ооваквпм секундарним, периодичним променама кдиме, ипак нас овде у много већој мерп занпма пптање: да ли је клпма —■ и то погдавито клима Европе, а понаособ климаНемачке — од почетка историјског времена претрпела какву општу промену у одређеном правцу, другим речима: је ли наша клима ностада гора или боља, неповољнпја или повољнија, суша илп влажнпја, хладнија или топднја? Одговор на ово питање предмет је наше најжнвље пажње, алп је, на жалост, скопчан с врло великнм тешкоћама; јер све знање о клнматолошким нриликама, какве су биле у најстарија времена људскога намћења, црпемо само пз појединих иредања, како су овде онде у разним хроникама забележена, на пр. о раним и нозннм жетвама, о превеликим врућннама, о оскудицп у ппјаћој води и т. д. Адп, из промена у животнњском п биљном свету, нз живота човекова, из увођења п гајења нових културних бнљака, које прппадају троиским и суптропским областима наше Земље, и из многих сличних података — мп смо ипак у стању да изводимо поуздане закључке о климп и климатским променама каквога земаљског краја. УгФг Некп („Б1е КиКигрШпгеп ш јћгеш 1Је1)ег§ап§е аиз Ашеи иасћ впесћеп1ап(1"), Ђепг («Во1;ашк с!ег аНеп Опесћеп ипс! Ебтег") п Каг1 Косћ („Ваите ит! 81гаи-

сћег с1ез аКеи бпесћепкпс!") са ванредном су марљивошћу прикунилн све податке по том питању; они нам дају могућностн да данас донесемо свој суд о кдимп ранпјих н иајранијих времена. Довољно је позиато, да се по нстеку првога „леденог доба", којем се и сада внде трагови по целој Европи, ова ночела постуино бнватп топлија. Још пре три хиљаде година, Грчка нИталнјабеху покривене непрекидном прашумом, у којојје данашње дрвеће и шибље немачких шума ноиајвише бнло заступљено. Поступппм пак загревањем Европе п увођењем суптропске Флоре изменно се изглед номенутих земаља. Знамо да првобнтно у јужној Европн ппје било пдутова храста, кестена, иинпје, кппариса, винове дозе, смокве, маслпне, ловорике, нара, мрче, олеавдера, пистације, лимупа, неранце, рошчнћева дрвета, урме и кржаве налме. Од старих грчкнх класпка н хрониста дознајемо, како су иоменуте биљке овде опдезасађнване; како су се из ночетка тешко прнмале а доцније доноспле п плода, који испрва не могаше сазрети за јело, алп доцнпје сазреваше. Те воћке бпше препешене од чести у јуашу Италнју, Шпанију, северну Италпју, јужну Француску, јужпу Тиродску, јужну Немачку, Енгдеску и Холанднју, а неке од њпх чак н у северну Немачку. Тако смо у стању нратнти постунно распрострањавање тих туђих биљака по Европи, те у овим, историјскп непобитним, Фактима видимо најбољп и иајпоузданнји доказ: даје Евроаа у току историјскога времена иостала тоалија. Ево једнога примера за то: Ђинова лоза, којој је отаџбина предео око јужнога Каспискога Мора, напредоваше у старом Канаану тако бујио, како се данасне може ни аамисдити. Преко острва Крита, Наксоса и Хиоса распрострла се она, још у Омирово доба, по целој Грчкој, те је тако вино још тада постало народно ипће, од Бакхуса веома цењено н гајено. Из Грчке пређе винова лоза у Италију, која .је у познпје доба римске Репубдике постада винска земља у толпкој мерп, да је учнњен читав нреврат у ондашњој иољопривреди, те је италијанско полуострво тада извозило више вина него жита, а пређе бејаше обрнуто, СоЈмпепа, још у I веку по Хр., бављаше се, нарочито ради својих пољопривредннх студија, дуго на Сицплији, и помнње једнога славног нисца но тој струци, Ђавегпа но имену. Овај вели у свом спису, да је се клима тамо променила, јер у предедпма, пређе сувише хдадннм за производњу вина и уља, бејаше тих производа у изобиљу. Овај извештај једнога правога знадца пољопрпвреде свакако је од највеће важности. Када се има још у внду доцније продирање винове лозе на север, до саме обаде Севериога и