Просветни гласник

НАУКА II

НАСТАВА

357

Балтпчког Мора, онда је немогућно побитп тврдњу: да се је клима у Евроии заиста ироменила. Како лп је, пре две тпсуће година, изгледало у Немачкој ? Простране, непролазне шуме и бекрајне баруштине поврпваху земљу, а капма бејаше ванредно неугодна. За Јулпја Цезара — тако се прнча — зиме у Немачкој бејаху тако оштре, да су се могле упоредити с данашњом зимом у Хапаранди.') У оно време винова лоза и шнепида није се могла гајити у Немачкој, али је то било могућно доцније, када су шуме делимице посечене и реке насппима ограђене; услед тога пресушише баруштине и клпма поста блага. Упоредимо лп тадашњу климу Немачке са потоњом и данашњом, доћи ћемо до пеиобитнога уверења: да сусеклиматске прилике у Немачкој иоиравиле. ПостоЈано растење топлоте, особито сунчеве, у Енропи је већ престало; Евроиа је, дакле, ирекорачила време највигиега развиКа тоилоте. Неки јасни знаци казују нам, да идемо на сусретједној новој Фази у развијћу напшх климатских нрплика. Еаквих промена нпје на пр. било, и то јошуисторијско доба, на северној обали Африке! Докази су за то: рушевине негда напредних градова у пределпма, који данас служе само као склоништа разбојничким бедуинским четама. Где сада, дубоко у Сахари, једва по која травчица избије из нустињскога иеска, тамо некада бејаху цветна поља и красни вртови, којима многобројно становнпштво наслађаваше очи своЈе. Палестпна и Сирпја, па и Мала Азија, бејаху све земље, у којима „тецијаше мед и млеко" — данае су оне неплодна пустиња, која једва неколико бедних иастира псхрањује, а зна се да је тамо у нсторијском времену земљорадња била у најлепшем цвету. У Грчкој су данас само још рушевине сведоци негдашње среће и богатства тогакраја, којн је од богова обасипан свакојаким благом. Где су данас они бујни пашњаци у Аргосу, по којима се некада заиграваху товни коњи ? Где су цветна поља н густи вотњацп, о којпма нам наши стари причају? Нестало их је, и узалуд би бпла мука, да их човек врати у живот та ето н урме је сваке године мање, п ако се брижл>иво негује. Ни са Италијом не стоји боље нарочито на њеном југу, а Сицилија, та негдашња житнида римска, постала је, изузимајући обале, нуста земља. А шта тек да речемо о несрећној Шпанији ! Овде се, пре свега, рука човечја огрешила о природу. Неразумношћу стаповништва тих земаља, које ннје ни нојма имало о важности и вредности ') Град близу Торнеје, на сев. обали Р.адтичког Мора. Ирев.

шума за климатске прилике својега завичаја, шуме су немилице затиране, те је само тим начином створено садашње жалосно стање у тим крајевима. Али покрај тога штетнога утицаја човекова на промену Елнме, опажане су неке клпматске појаве, којима је тешко докучши узрок, алп им познајемо дејство. Обале Црнога и Каспијског Мора имају већ од много година оштрију знму, која тамошњем бнљном свету наноси грдне штете. Тако је топ Ваг још 1860. год. објавио, да је урма на југу Каспијског Мора изумрла; то исто се десило и у Грчкој. У Одеси — од прилике на истој геогр. ширини као н Арко (у Тиролској) — зимајевећод дугог времена хладнија но што је нросечна зимска хладноћа у средњој Немачкој, п ако то место има повољан положај на Црноме Мору. И на Криму, у Кавказу и у Туркестану туже се да зиме бивају све хладније. Пређе је бамбусове трске било све до северне међе китајске царевине, а сада све више узмиче према југу. Винова лоза, која је још овога века у већем размеру и с успехом гајена око Берлина, у Лужици, Шлезији, код Ландсберга па све до Торна, данас не даје више зрела грожђа впнограда је тамо нестало, и само нас имена нредела подсећају да је ту негда било вина. Када је, дакле, ван сваке сумње, даје гајење винове лозе иотиснуто ирема југу, онда ето нам јасна доказа н за то, да су у најновије доба наше климатске ирилике иостале нсиовољније. Да лп је Азија у свом унутрашњем делу ностала хладнија? Готово би се могло рећи да јесте, кад се узме у обзир источни ветар, који ири високом стању барометра подуже дува. То је онај ветар што нам знмн доноси ону велику студен, са понајвише магловптим, сувпмвременом,алети ноћну хладноћу и дневну врућину. Ови источни ветрови узрок су и оним честим наглим променама времена у јужној Италији, те се могу сматрати и као узрок расхлађењу те покрајине у зимње доба. Срећом источни ветар у нас врло ретко траједуже време, јер га, особито у зиму и у нролеће, смењују западнп ветрови, којн владају у Немачкој. Белгијски метеоролог Бапсав^ег доказао је, да се у пределу између Хановера и реке Л.оаре у последње време средња топлота смањила за 2° Ц., док је средња температура у северној и источној Еврони порасла (у Норвешкој, Лапланду и Финланду за 1° Ц.); Стокхолм, Архангел, Хапаранда, па н Гејкјавик на Исланду, показују битно повећање топлоте за ово неколико година. Али је п покрај тих изузетака неоспорно утврђено, да је Евроиа уоиште иостала хладнија. 'Го се нарочито Француске тиче, тако да Паттаггоп