Просветни гласник

358

0 ПРОМЕНАМА КЛИМЕ

у истор0јском врембну

држи да се већ лриближује почетак новог „леденог доба." Еада пак ствар мало тачиије размотримо, наћи ћемо, да су у Немачкој и Француској, у главном, летњи месеци иостали хладнији а зимњи нешто топлији. За Енгдеску је (т1аг$Јм:г доказао да има сада тонлнје зиме. У северној н средњој Руспји народ у тврдо држи, да су и тамо знме блаже. Ђојејков (знамен. руски метеоролог Прев.) је из посматрања темнературе, чињених у Петрограду од год. 1744-е, извео закључак, да је тамо број врло хладних дана од оног времена постојано опадао, да су ниске температуре од год. 1828-е постале ређе и да су се оне у другој иоловини овога столећа, према ниским температурама у пређашњем веку и у почетку овога века, још за 50°/ о ређе јављале. Кад се посмотре мерења температуре, извршена у северној Немачкој од год. 1788 -е, онда излази, да месец дедембар још од г. 1829-е, јануар од 1850-е, а Фебруар од 1870 -е год. нмају температуру вишу од просечпе топлоте тих месеца. Неосноран је Факат и то, да у другој половини овога века зпма доцније иочиње, а јесен је дужа; напротив је лето за минулих неколико десетина година показало уопште доста зиатно смањивање топлоте, и то због веће количине воденога талога, који, као што знамо, не може остати без утицаја и на општу, просечну температуру, и који се може сматрати као главни узрок, што се баш последњих година у западној Европи опазило битно опадање топлоте. Услед овога, по себи маленога, снижавања, температуре иаак на неким местима Немачке и Француске вино не може да сазри, јер му, с обзиром на његово јужно норекло, за сазревање треба врло знатна количина топлоте и сунчевих зракова, које магла и кишни облаци заустављају те тако изазивају привидно расхлађење једиога дела Европе, другим речима: летње и зимне темиературе све се вигие изједначују. Главни су нокретачн за климу у већем делу Европе западни , јужно - западни и сев.-западни ветрови, који утицајем голФске струје постају у Атланском Океаиу и који нам лети доносе влажан и расхлађен, а зими влажан и топал ваздух. Дејство ових моћних ваздушних струја не простире се само на најближе приморје западне Европе, него се осећа н у земљама све до горостасних планинских маса Швајцарске, Тиролске и Штајерске, па и Маџарске. Тако идемо на сусрет умереној, влажно-благој клими, која је узрок оној дивној бујности вегетације у Енглеској, Холандији, Белгији, а нарочито на острву Уајту (\УЈ§М); јер сунчева жега

није једини чинилац за добро напредовање биљнога света — то доказује слабо развијање вегетације на великој жези ц суши у јужним земљама —, него умерено влажна сунчана топлота нотпомаже бујно растење. Еада помислимо, да голФСка струја свакога секунда око 18 милпона кубних метара воде спроводи на север, и да та струја баш зпми достиже своју највећу брзину од 53.6 морских миља (= 99.4 килом.) дневно, онда ћемо можда добити приблпжан појам о силном дејству тако грдне водене масе на Атлански Океав, па услед тога и на оближње копно. Може бити да ће нам тада постати разумљиво, откуда то да је Гренланд, који је још за време Карла Великог био покривен бујним зеленим ливадама (отуда му н име!), за 1000 година могао огрезнути у леду тако, да чак и у његовој унутрашњости 300 мет. дебелп слојеви леда притискују негдашња цветна поља; јер је голФСка струја, којој вода негда занљускиваше обале гренландске, доцније нри свом излазу из мехиканскога залива, ударајући о коралско полуострво Флориду, које непрестано расте, померена у свом нравцу тако, да сада њена загрејана вода додирује Европу. Можда ће некада Исланд (,,ледена земља") и Гренланд („зелена земља") разменити своја имена, прилагодивши их тако стварним приликама својим. Непзмерна колнчина топле воде у голфској струји учиниће, даље, те ће се растопити ледена брда што долазе са севера, а хладну воду, која струји са северних крајева, замениће топлија голФСка вода. Глечери високих планина биће умноженим воденим талозима у летње доба још даље иотиснути, те &е услед тога у Немачкој све више облађивати морска клима, са влажним, хладовитим летом, а магловитом, тоилијом јесени и зимом. Овај преображај наше климе мораће повући за собом и промене у нашој вегетацији. Мањолпје, палме и т. д. моћи ће презимити под ведрим небом; у нашим вртовима одомаћи ће се посве нове врсте суптропске Флоре, а тако исто и биљке зимзеленог појаса, које су данас за нашу климу и сувише осетљиве. Да ли ће се и колико ова климатска промена дотаћи и наших пољопривредних прилика, и какве ће последице оне имати и по наше здравствено п друштвено стање — за сада се још не може оценити. Срећом се те промене не дешавају тако напрасно и у скоковима, а за даљи људски опстанак и у измењеним спољашњим приликама н животним условима јамчи нам довољно — способност за прилагођавање, својствена свему органском бићу. (Ргот.) С. П.