Просветни гласник

364

ПЕТРОГРАДА

шибао их је и тело им је солио. Једном речју, он је био вештак у том послу, особито у пијаном стању. * * * „У трапезарију бурса завирила, рђавом се чорбом заложила, па се тужна у разред враћа«, као што стоји у једној бурсачкој песми. После подне је час проФесора математике, Љиванова, управо не једног Љиванова, већ двојице, или, ако хоћете, једног али у два обличја, /Биванова пијаног и Љиванова трезпог. Лред школским вратима стоје два ђака, послата у извидницу. Љиванов улази на главпу капију. — Какав је? пита један ђак другога. — Маше рукама, дакле .. . — То још ништа не значи. — Зар не видиш да иште од вратара мало бурмута. Обојица трче у разред и усхићено јављају друговима: — Браћо, Љиванов је у пијаном јестаству!... Разред оживео, књиге лете под клупу. Настаје смех и шум. Један од старијих ученика, Топ, облачи изврнуту бунду и стаје крај врата, кроз која ће проћи Љиванов. Љиванов улази , а Топ јуриш на њега. — Боже, нека буде твоја воља! говори проФесор, узмичући и крстећи се. Топ се одваља под клупу. — Оад ћемо ми то видети, рече и упути се столу. — Господо, поче он слабим гласом. — Ми нисмо господа, нисмо! вичу му. Сакупив мисли, Љиванов поче другојачије. — Браћо! — Ми нисмо браћа! Љиванов се чуду зачудио. — Шта? пита он строго. — Ми нисмо ни господа, ни браћа . . . — Да . .. тако је то . . . ја ћу размислити .. . — Мислите брже . . . — Ученици! говори проФесор. — Ми нисмо ученици . . . — Шта ? Ви нисте ученици ? Па да шта сте? А - ха ! Знам, шта сте. — Шта, Павле Алексејићу, шта? — Шта ? Ево шта: ви сте крмад! . .. Цео тај призор прати непрестани смех ђачки. Љиванова хвата пиће све јаче и јаче , . . — Драга децо, почиње он. — Ха, ха, ха! хори се по школи.

— Драга децо, настдвља проФесор, ја . . . ја се женим ... да . . . ја имам невесту . . . — Која ли је то? — Да чудних прасица! . . . Гле, шта им се прохтело: реци им, која је то! А нећеге ли ово? Љиванов им показа шипак. — Поједи га сам! вичу му. — Не, поједите га ви! одговара им он срдито. Из неколиких клупа иромолише се повелики шипци. Угледајући се једнп на другс, сви ученици почеше му их пружати. Више од стотине б^рсачких шипака беше наперено на наставника. — Ђаволи ! . . . Мир ! . . . Таки да сто слушали претпостављепе! виче проФесор. — Браћо, покажимо му нос, рече Бођага, и метнув на нос палац од једне руке, закачи за малн прст палац од друге, и показа мос наставнику. Другови учинише то исто. Изумљен тим поступком, Љиванов се дао у мисли, тужно поникнув главом. Дуго је он тако седео, тако дуго да су му ученици најзад престали показивати и шипак и нос. — Пријатељи! поче проФесор, пренув се. Господа, браћа, ученици, крмад, драга деца, прасици, ђаволи и пријатељи почеше се церити. — Та чујте ме, добри људи, рече Љиванов, већ сасвим пијан. Лице наставнику покри гшјана туга, очи му се овлажише . . . — Чујмо, чујмо!. . . Мир! повикашв ученици. Разред се умири. — Несрећан сам, браћо !. . . Женим ее . . Не, није тако: имам невесту . .. Опет није тако: додобио сам кош .. . Не, нисам добио кош . . . Ох, ђаволи ! . . . Ох, пси!. . . Не смејте се ! Разуме се да су се ученици грохотом смејали. Пијана суза ороси пијано лице наставниково . .. Он се заплака . . . — Голубићи моји, поче он, за мене нико неће да пође, нико неће .. Љиванов стаде јецати. — Лице ми је ружно, пакосно. Људе с таком њушком избацују на улицу. Пљуните на ме, гадан сам. — Гадан, гадан, гадан! нодухватише бурсаци. — Да, одговараше им паставник, да, да, да... Пљуните ме „ . . пљуните ми у лице. Ученици почињу пљувати према њему. — Тако ми и треба . . . Хвала браћо, говори Љиванов, непрестано јецајући. Лице у њега беше доста лепо, а девојка, коју је смерао просити, није му ни мислила одрећи; на-