Просветни гласник

1'АЗНП ЗАПИСИ

369

Она слана вода што из Источнога Мора долази, релативно је топла, те и прп јакој хладноћи треба иодуже време да прође , док се она не почне да ■мрзне. Вода, са температуром само за неколико степена испод нуле, не леди се подуже, док се год креће или тече. Ово се нарочито дешава код река и канала са дубоким коритом — па дакле и код северно-источнога канала. Оној сланој води, која струји из Источнога Мора, због њене брзине, а и због таласа од бродовља, треба по читава три дана времена, пре но што почне да се леди, па ма била и јака зима. А с друге стране опет, баш исто толико времена треба — због брзине — и оној води у каналу, те да се потпуно обнови, да расхлађену воду пусти у Лабу и да канал напуни водом из Источнога Мора. Код Кила се слива дневно по неколико милијуна кубних метара топлије воде. Шумећи струји вода без леда из канала ка Лаби. Тек ту близу ове реке почиње се хватати ледена кора, и то само на врло јакоме мразу, те и она одилази у Лабу. Оне струје, које би за 2 — 3 дана требало да проведу воду кроз канал, биће увек на мразу, јер оне постају кад је мала вода у Лаби, а осредња или и велика у Источноме Мору. Али је ова комбинација могућна само кад дувају источни ветрови, који хладноћу баш и доносе, док супротни случај не долази у питање, јер велика вода на Лаби, а мала код Кила, настају само уз јаке западне ветрове, и то кад изненада југовина наступи. Како ће западно ушће канала код Лабе увек бити пловно — јер већ сада пролазе хамбуршке лађе и на најјачем мразу кроз Лабу — то је јасно, да ће односи леда у каналу бити повољни. При завршетку још неколико речи о историји постанка овога канала, љегову положају и о трошковима на њега. Он пресеца данско полуострво, и још у старо доба он је трипут почињат. Последњи нут било је у 17. веку, када се дотерало до дубине од В'20 ш . Мисао је дакле доста стара, а почела је да се остварује најпре 1870.године, пред Францусконемачки рат, а озбиљно се почело копати тек 1 886. и 2"2. маја 1889. год. Темељ му је тада положио стари цар Виљем, а сад се довршује као копча између Северног (Немачког) и Источног Мора тако, да лађе које плове из једнога мора у друго , не морају впше обилазити Данску, и парни ће бродови уштедити 22 — 45 сахата , а лађе са једрилима и 1 2—3 дана опасне пловидбе по мору. Канал је дуг 98'/^ километара, широк 22—26 метара, а дубок 9 метара, тако да и највеће лађе просветни гла.сник 1895. г.

оклопнице, које газе 8'/ 2 метара, могу да плове по њему. Земљиште у опште глибовито и непостојано, а целокупни трошковп око градње изнеће 156 малијуна марака, што у нашем новцу чини око 175 милијуна динара ! Овим ће се каналом нарочито моћи избећи опасни Сунд и Категат, јер за последњих само 27 година било је око 6316 бродолома! Одиста ужасно! А колико ли је жртава било у новцу, и, што је најглавније, у људима! Сама је Немачка за 5 година изгубила 92 лађе и 708 људи. Тај стари пут, који дели Данску од Шведске, био је најопаснији. Канал је и у трговинском погледу врло важан, јер се њиме избегава обилазак око Данске. 0 самоме грађењу не може се овде много рећи. Само нешто о темељу. Пре свега, канал просеца „Маршланд" око Лабе. Затим иде кроз Куденско језеро, у мочарној околинн, доцније кроз речне долине и песковиту подлогу, па најзад кроз долину реке Ајдер-а н Ајдерскога канала. — Сувоземни радови нису наилазили ни на какове сметње, али само просецање кроз мочарне иределе Куденскога језера задавало је доста посла, а нарочито је велике тешкоће било око утврђивања обала. Страни инжењери, па и Француски, који су грађење канала прегледа.ш, пуни су хвале о изради. Белгијски инжењер Алексис ДиФурпи хвали техничку израду и вели: да још никада ни у каквом предузећу није развијено толико снаге, толико чврсте вол>е и енергије, као овде, где је за ванредно кратко време извршен прави титански посао. — Каналу овоме највише се чуде Холанђани, а они су бар стари вештаци у томе, јер су и сами до сада већ много радили и урадили на поправци наше планете. Најзад још само неколико речи о свечаностима прилимом о гварања северно-источнога канала. Какве ће свечаности бити, види се већ по томе, што је одређен кредит од 1/ 2 милијуна франака само на име трошкова при отварању канала. И сам немачки цар присуствоваће под нарочитим шатором, у облику лађе саграђеном, а даваће се свечан ручак за виша од 1 00 особа. Биће тада искупљено у Килу 28 немачких ратних лађа са 9407 људи и 328 официра; даље 15 ратнах лађа од 13 других држава, са 12 адмирала, 751 оФициром и 16.000 војника. Главни је дан 9. јуна. Тога дана у 11 сахати јв свечано полагање завршнога ка.мена, а у 2 сахата по подне велика парада — пролаз — Флоте, Свечаности се завршују 10. јуна маневрама, и то еамо немачке Флоте. Свечан провоз кроз канал трајаће 10 часова. 43