Просветни гласник

870

Од страних Флота зна се до сада, да ће присуствовати Шведска, Француска, Русија, Португалска, Турска и Енглеска. БиКе око 8Б бродова еа 400 ОФицира и 10.000 војске. И велики наш пријатељ, стари Гледстон, обећао је да ће доћи иа ову свечаност. Тако ће се ето завршити једна нова културна тековина нашега доба, која има и своје наличје ратну страну! Маја 1895. годпне у Београду. Пав. В. ВујнI.. Чудновата особина дивизме. — Још године 1824-те опазио је Е. 8тИк једну чудновату особину свих врста дивизме (уегђаасит), коју је доцније и Вагичп проучавао. Прошле године испитао ју је тачпије V. МагШИ. Та је оссбипа у овоие: Када се по цветпом вретену дивизме удари неколихо пута или се оно чначе јако потресе, после 2—3 минута поотпадају сви цветови, којп су у том тренутку били потпупо развијени. Чашични листићп здковрче се унутра те тако избаце цветну круну, која је још пре тога, сужавањем дна чашице, била лабаво за њу утврђења. Тачним је нспитивањем доказано, да има некакав особени слој за растављање, којем су ћелијце испрва полиедричне али се после заобле , услед чега ткање постаје лабавије те се лакше одваја. 0 тога се помену ги оглед не може с успехом чинити изјутра и пре подне, дакле у време када су се цветови истом развили, а по подне је довољан само један јачи потрес па да се цело вретено — понекад до 2 м. високо — лиши свих цветова. Ако потрес није довољно јак, онда отпадну само они цветни листићи, који су најближн месту удара. Нејасно је, од какве је користи овакво својство дивизми. Пошто цветови поотпадају, чашични се листпћи склопе над плодовним заметцима те тако постају њихови чуварп. (Ргош.) С. П.

Структура чистога злата. — ПроФееор ЈЛсег&Шде поднео је пре неког времена Ученом Друштву у Новом Јужном Уелсу (у Аустралији) своју расправу о структури чистога злата. Он вели да је нашао ово: Кад се зрна чистога злата расеку па се површине пресека нагризу хлорном водом, онда се на овима јасно види кристалинска структура, слична т. званим „ Видманштетеновим Фигурама", какве показује свако углачано метеорско гвожђе. По свом изгледу, кристалне равни златних зрнаца припадају октаедру или хексаедру. Загреју лп се ова зрна на Бунзенопој лампи, тада постају

и на углачаној и на пеуглачаној површпни мехурићи, који, ако се још јаче загреју, јаком праском попуцају и делиће злата с великом жестином разбацују. Пошто се ове експлозије не опажају, када се скрамица мехурића хлорном водом раствори , ТдуегвШ^е закључује отуда , да мехурићи постају нспарењем чврстих или течних материја. При сечењу неких златних зрна наишло се у њима на зрна од кварца,те се мислило да су она узрок експлозији; али, у неколико случајева, ако је отвор, који постаје по раепрскавању мехурића, био врло мален, гас је и даље струјао из злата, скрећући у страну иламен Бунзенове лампе, као што то бива кад се ради дуваљком при испитивању минерала. (Ргот.) С. II.

Јачина светлоети куда светлиља. — Пламени старијих светлиља, које су употребљавале уље као гориво, имађаху јачину од 5000 до 6000 свећа. Завођењем електричне светлости, та је јачина повишена до 60.000 свећа, а комбпнацијом са оптпчним справама дотерало се до светлосне јачине од 900.000 свећа. Ову необично јаку светлост још ће да претече нова кула светлиља, која се сада гради у Хавру (у Франц.). Јачина ће јој бити 2,500.000 свећа! Мисли се, да ће се њен реФлекс моћи видети чак са обале Енглеске. (К Кг. Рг.) С. II.

Смрзнути алкохол. — Никакво ередство није до сада било довољно да се алкохол приведе у чврсто стање. ПроФесору Вегуаг-у, у Лондому, пошло је пак за руком, да испарењем мешавине од чврсте угљеие киселине и етера у безваздушном простору произведе хладноћу до 200° Ц. испод нуле, При овој температури претворио се алкохол у чврсту, кристалинску масу, која, кравећи се, добива најпре изглед сирупа јгусте течности), па тек доцннје прелази у евоје обично, житко-течно стање. (М. Гг. Рг.) С. П.

Најнасељенији градови на свету. — По часопису «81;а1п81л8сће Соггезроп^епа"' има на нашој земљи 35 градова с 500.000 становника и више Дванаест од њих пре/азе један милион. Међу овим градовима има: у Европи 4, у Азији 5, у Америци 3. Од 23 града са више 500.000 па до једног милиона становника има : у Европи 8, у Азији 12, у Америци 3. У Аустралији и Африци нема ниједно место са пола милиона душа, јер Мелберн (у Аустралији) има их 385.795, а Кајиро ју Мисиру) 374.838.