Просветни гласник

48*

РАЗШ1 ЗАППСИ

— Ркад се градови поређају по броју становништа, онда добивамо овај низ: Лондон 4,415.958; Париз 2,712 598; Њу - Јорк - Бруклин 2,352.150; БерлпнШарлотенбург 1,655.653; Кантон (у КитаЈу) 1,600.000; Беч 1,354.5 48; Ханки-Ханијанг-Вучанг (у Китају) 1,200 000; Токио (у Јапану) 1,155.290; ФиладелФпја 1,105.277; Чпкаго 1,099.850; Сијангтан и Снпган (у Китају) по 1,000.000; Петроград 954.400; ТијенЦин (у Китају) 950.000; Цариград 873.565; Бомбеј 821.764; Калкута 810.686; Ханг-чу и Чингту (у Китају) п Рио де Жанејро по 800.000 : Москра 798.742; Глсзгб 772.040; Хамбург-Алтопа 734.625; Манчестер-СалФорд 703.479; Ливерпул 697.901; Фучу (у Китају) 636.000; Бостон 598.669; Бермингем 570.460: Буспос-Апрес 554.713; Пекинг, Сучу, Чангчу, Шаохинг, Ланчу и Фучан (сви у Кнтају) по 500.000.

Топлота крви у кљунара. — Још 1879. год. испнтпвао је М. Мас1ау топлоту крви у воденога кљунара и нашао је, да му је температура само 25.8° Ц., докле крв савршенијих сисара иоказује 36—38°, а птице чак 42°, те ови већином угину, кад им се крв расхлади до 25°. Шсћ. Зетоп поновио је такве огледе, приликом свога скорашљег борављења у Аустралији, на сухоземном кљунару или мрављем јежу (ес1нс1па), па је и он нашао врло ниске температуре крви. Тоилота се крвн у ове животиње спуштала до 25. 4 °, а у другим приликама се опет пењала до 34. 2 °. Отуда излази, да кл>унари и у физиолошком погледу представљају најнижу врсту сисара — као што се већ одавно утврдило анатомским проматрањем тих животиња — п да се оне и по крвној топлоти приближују гмизавцима (рептилијама). Ово се потврђује тиме, што је према опаженом мењању температуре — које износи до 7° Ц. — регулација топлоте у тих животиња још веома несавршена, те се оне на тај начин приближују т. зв. хладнокрвним, или боље: наизмвничнотоилим жпвотињама. РГШ§-ег8 Агсћ. I. РћузЈо1., 1894, стр. 229). (Ргот.ј С. Н.

Дбб земљине коре. — Колико је година кори наше Земље и органском животу на њој — или геолошким периодама њеним —, о томе има разних мишљен.а. С обзиром на непоузданост основа за такве оцене није ни чудо, што се бројеви година, од када се мисли да је постала кора наше Земље, знатно разликују међу собом од 10 до 70000 милиона година). У најновије време је Ж (Јркагп, промотривши све што је по том изнесено у часопису

»Атепсап Јоигп. о! всјепсе« 3. аег., уо 1. 45;., покушао је да докаже, да све органско биће и камени слојевп на нашоЈ земљи посто.је већ 100 милпона годнна, и да је од почетка терцијера протекло 3 милиона, а од времена, кад су се наслагали најстарији, данас очувапи петреФакти, 48 мплиона година. (Ргота.) С. П.

Нроизводња злата у Русији. — Међу земљама, у којима се копа злато, Русија заузима треће место. Злато се добива нарочиго у азпјском делу те прострапе царевине. У малим количипама пма злата и у Финланду, гдс се испира из песка неких река. По педавно објављенпм статистичким подацима за год. 1890-у, добивено је у целом Сибиру 28.805 кргр. злата, Урал је дао 10.524'/ 2 кгр., а Финланд 171/ ј крг., свега дакле 39.347 кгр. За ту колпчину зллта употребљена су 23 милиона тоиа (по 1000 кгр. : златне руде. На Уралу се вади злато и из руда , које садрже само 0'7 грама злата по свакој тони. У Сабиру је производња много скупља, тако да се тај посао тамо не исплаћује, ако руда у свакој тони нема бар 3 5 грама чистога злата.Руска влада труди се да, којс спремањем добрих инжењера, које подстрекавањем на копање руда, унапреди производњу злата, те се можемо надати, да ће се она врсменом знатно повећати. (Ргот.) С. П.

Тачка кључања и критична тачка у водоника (хидрогена). — Једва је проФесору Олшевском у Кракови пош.јо за руком, да после много година марл>ивог испптивања одреди водонику тачку кључања и кригичну тачку. Водоник кључа при температури — 243° Ц., а критичну тачку достиже већ при — 233°, или, другим речима: изнад ове температуре, ма како да је велики притисак, водонпк се не може претворити у течност. (Ргот.) С. Н.

Постанак новог језера. — У Пталији, близу места Лепренијана, у покрајини ричској, из небуха се створило језеро у једном долинском котлу, избијањем подземних врела. Обим је језеру око 1 км. Во.да му садржи велику количину сумпор-водоника, те је ласно могућпо, да ће око овог језера, ако оно не усапе, постати временом нова бања. (Ргот.) С. П. .«<-