Просветни гласник

ШКОДСКИ ЛЕТОПИС

379

слаб. Пптао сам зашто? То ми се тиме објаснило, да учениде дуго нису имале своју учионицу, те су много издангубиле због тога. То стоји, али је ииак тај изговор неоправдан. Ако се није могло постпћи све што треба, бар се могло знати оно што се учило. Педагогика је у овој школи једина наука за учитељску сирему. Али у толпком мору наставних нредмета она се и не познаје, чисто тоне. Зато и не успева колико се жели. Ја сам на другом месту већ казао прави узрок том неуспеху. Овде понављам: мора се чинити крај овакој мешавини; а начина има нуно да се исправи што није на свом месту. Рачуница предаје се и овде као и по гимназијама, ни боље ни горе. Готово је свуда рачунско знање врло релативно. И ако је рачун у људском животу одвећ важан чинилад, у пашим се школама врло мало полаже на тај предмет. Слободно смем рећи: Рачун се у нас чак п багателпше и горе и доле, јер се слабо пази на то, ко га предаје и како га предаје. Притом су уџбеннци испод сваке крптике, а о томе нико никакву бригу не води. За предавање рачунице у Вишој Женској Школи има практичких учитељица, само их треба поучити, упутити п њпхов рад чешће надгледати. Јестаственица. Радосно сам чекао да чујем из ове групе много впше него што је испало. Из Јестаственице врло се мало учи, а и оно што се учи, не зна се. Изгледа да је све устало против ове науке, а она је тако важна и потребна н за учитељско образовање. Главна је недаћа у томе, што се не нази на добар избор наставника за ту групу и што се наставници врло често мељају. Сем тога и уџбеници су и ненотпуни и неподесни за овај смер, а нема ни потребних учила за показивање и објашњавање Јестаствеипце. Где је то тако, ту ни научног напретка не може бити као што треба. Фасика. Јестаственица је још цвеће према Фисици. Та је наука сасвим пропала у минулој годпнп. Из Фисике нико ништа не зна. Наставннк којн је испптивао ученице, чуди се н сам толиком незнању. Он вели да је скорашњи, а онај којн је био пре њега, отпраћен је у невреме на другу страну. Најгоре је за ученице, које без своје кривице губе годину. И за Фисику недостаје добар уџбеник. Садашњи је за невољу примљен. Хемија је у зналачкој руци. Колико се учи, толико се и зна. Предавања су одабрана и прак•тичка. Не бн згорег било проширити програм из

Хемије у корист Домаће Хемије. ПроФесор га у нечем и сам допуњава, али га везује у томе неирилагодан уџбеник. Геометријско Цртање чиии засебан предмет. Учи се у првом и другом разреду исто као и у гимназпјп. Напредак доста приличан. Уопште ја сматрам Геометријско Цртање без Геометрије за велику дангубицу. Како се може разумети Геометријско Цртање, кад се о Геометрији још ни појма нема?! Тако што може да буде само у нас и више нигде. Обично Цртање није за похвалу. Оно је и веома важно за ову школу; ну, чини ми се, мало му се пажње поклања, а нема из чега ни да се учи. Прегледаонице су за цртање — оно што ми је показано — подеране, а и нема их. Овде треба ц впше рада и бољег надзора него досад. Красноиис се учи с бољим успехом, ама му није место у IV и V разреду, већ доле, у првом н другом, а по погреби и у трећем. Обично Ераснопис се и учи у млађим разредима, где је и природније него у старијима, као што је случај овде. Ово је на сваки начин омашка пли хотимична или нехотична. Страни језици. За сад се уче ови страни језици: руски, Француски п немачки, и то бајаги по избору обавезно. Велика је штета, што тај избор нпје обавезан од почетка до краја учења, већ само на годину дана. Ако се учепици у течају године не допадие изабрани језик, илн ако на испиту не добпје повољну оцену, одмах га друге године напушта и бира други. Така практика не допада ми се, а нема ни смисла. Ниједан језик тако се не може научити у школи. Посматрајући неке ученице како читају, преводе и декламују, милина их је слушати. Вио би грех не ићи и од стране власти на руку томе, да се страни језици, који се већ уче, непремено и науче. Група наставница за стране језике врло је одабрана и сви се језици предају изврсно. Ну и овде се греши као и у Српском Језику, што се језик не учи да се научи, већ да се на видик изнесу и најмање граматичке и синтактпчке ситнице, макар се и не умело правилно ни говорити ни писати. Господин је Мннистар надлежан да притече у помоћ исправком свога Наставног Плана, уопште у језицима, и то што пре то боље. Ђештине: 1. Ручни Женски Рад чини необичну часх, готово без разлике свима разредима и учитељицама, које заслужују и нарочпто признање за своје одличне радове.