Просветни гласник

382

ПСИХОЛОГИЈА НАРОДА II АНТРОПОДОГИЈА

НАУКА Н НАСТАВА

ПСИХОЛОГИЈА НАРОДА И АНТРОПОЛОГИЈА ГГревод с ирандуског (Свршетак) За чисте Семпте сложпли су се, да им се међу Средозеацима уступп часно место. И заиста, раса којој дугујемо вашу религију, није за презирањеИ као што нам једни предсказују коначни триумФ Аријанаца, другп иредсказују њихово будуће расуло услед маса Келто-Словена п Туранаца; а други опет приказују нам „свеопшту републпку управљаиу Јеврејима, расом најсавршеннјом." „Једино Јевреји могу, велн се, живети под сваком климом, да ни у колико не изгубе од њпхове „ванредне плодовитости." Доктор Буден у својој „расправа о медпцпнској геограФпји и статистици" изјављује: да су Јевреји отпорни ирема заразама, Они су привилегисани у интелигенцнји; ннсу то само новчане стварп, где су они првп; они успевају у свему, што предузму. Гуасенот је већ објавио „јеврејиеање модерних народа." Но све те претпоставке имају за основ појам о Јеврејк"ма, као чистој раси; али, она то више није никако. Онп представљају од вајкада разпе тппове: Палестпњани су мелези Аријанаца и Семнта; данас има Јевреја илавих, црномањастпх, дуголиких, кратколиких, крупних и ситнпх. Јевреји португалски разликују се од Јевреја немачких илп пољских. Тип „орловски" распрострањен је ван њнх, као и међу њима. Нпсу то само два јеврејска типа, које претпоставља Ренан, него су десет јеврејскпх тииова. Ако Јевреји саччњавају неку битност (пешто за се), велп Топинар, та бптност нпје једна „прпродпа раса", него просто једна „група историјска'' илп „група религијска." Некад се говорило, сасвим без основа, о расама у лингвистпци; расе религијске биле би нешто подобно томе; па тако је исто и са расама у психологији. То, што чини праву снагу Јевреја, нпје дужина лубање, то је дух јеврејски, који се налази у тој лубањи, то је васпитање јеврејско, то Је споразум јеврејски, који чпни да продиру свуда и да се одрже свуда. По некпм премерачима лубања, брахпцеФали су парпје белога људства. Док се Средоземцп, Аријанци и Семпти готово пзравњавају, КелтоСловени остају испод осталих. Зашто? По Грант Алену, Келт има „гвоздену конструкцију, жустру снагу, неукротпву страст за опасности и авантуре,

грознпчаву уобразиљу, бурну речитост, нежност срца и пеисцрпну дарежљивост." Ова слика, припадајући једном Англо-Саксонцу, а инспирисана сећањем на Келта Тиндала, да ли је слика расе опале? По Ренану, Келти имају у веровању свом реФлекснје и наивности; они су без сумње везани за традпцмју, пз разлога геограФСког и историјског, али оии имају живу љубав према нематеријалној леиоти, нагињу идеалу ублаженом Фатализмом и резпгнацијом. Плашљив и нерешљив, пред великим силама природиним, Бретонац је близак са духовима некога вишег света: „добије ли он од њих одговор п њихову потпору, ншпта више ппје равно његовој оданости и његовом јунаштву." И сами антрополози, који су уобразили епонеју плавих, доиуштају, да и Келто-Словени могу имати интелигенцију често „равну оној најннтелигентнпјег Арпјанца." И доиста, тешко би бнло сматрати, да нису имали интелигенције Абелар, Декарг, Паскал, Мирабо, Л.есазп, Шатобрнјан, Ламене, Ренан (да говоримо само о Французима). Међу Словенпма, Нетар Велпки, који у осталом пмађаше у својим жилама немачке крви, имађаше боју лпца веома мрку, очп п косу веома црну, Јагодице испупчене, мало браде и бркова, тип монголоидан, што му није сметало, да има доста интелигенцаје, са доста порока, сасвпм као н плавуша Немица из Анхалта, Катарина II. При свем том, тврди се, да су Келтп и Словенн, укупно узев, мање обдарени генијалношћу, апоглавито са мање моћне воље. Факат је тешко проверити да не речемо немогућно. Ако сеинтелпгенција келгска, на и словенска, може чешће равнати са интелигенцијом скандинавском или германском, врло је вероватно, да су то биде околности историјске, геограФске, и друге, које су Фаворпзирале неку расу впше но другу V ногдеду тадента. Бретања, на пример, Ов§рња н Савоја, да ли су имале угодних центара, да изнесу на видик свога генија, што им није сметало да га и покажу. А што се тиче снаге вољине, како је она расподељена? Бретања је видеда рођење Оливијера де Клисона, Дигескдена, Мороа, Камброна, Љ Тур д' Оверња, Спркуфа, Дигај-Труена, Л.амот-Пикета, Дикуедика; да ди је тпм људма оскудевада воља? И ако долихоцефали пмају уоиште вољу жешћу, брахи ■ цеФали опет више стрпељиву и више тврдоглаву, има ли у том основа за неку „зоолошку" класи-

<