Просветни гласник

НАУКА II

НА.СТАВА

385

Пре Аријанада, што беху земљорадници Живљаху Туранци, Номади и убилци Јураху, пленећи све, време и простор, Не жалећи за ајуче", не мислећи на (( сутра" Не ценеки ништ' до тренут што мине И ономе се радоваху, што падне у руке њине. Да, то су ми стари моји.... У Француској ми јр лепо жиће — Но нисам ни Латин, пи Гал. Кости имам нежне, а кожу жуту Очи бакарне... кавалира труп Ж •— закопе презирем свуд. "Но да се не осети обманут певач туранскн, кад сазна, колнко се мало нодаже данас на „Савојарде задоцњене у сеоби." ') Но било то како му драго, остаје тешко да се помири мирноћа савојардска, бретонска н оверњанска са податцпма, којп се односе на дивља племена монголска, на њпхова освојења и пљачке. Но и саме победе за се не доказују ништа. Ускоро после Салампне Грчка упаде у Азију и пређе Инд; једна колонија из Тира угрожавала је Италију, доводећи је до пропасти; Вандали, о којима свет и не знађаше ништа, прејурпше Европу и угрозише Рпм и Византију; Арабија је била на скоку да поплавн Европу. Его нам раса сваке врсге, са лубањама сваког облпка, како су ратовалп и односили и саме победе. Ништа није обичније но бити победплац, ако се не подлегне победи. Битна тешкоћа теорије, покојој су Аријанци дошли у северне пределе, састоји се у објашњењу арпјанске цивплнзације. Поуздано, та се цивилизација није могла родитп ни у Скандпнавији, нп у Германији, ни у Сибирији: природно је, да се нрва цпвплизација развила у пределима топлијим и повољннјим за човека. Факатје, да су са севера увек варвари долазпли. Да се тешкоћа објаснп, треба иретпоставити, да су то билпКелто-Словени, који су дошли из Азпје, и који су донели цивидизацију долпхо-нлавима на северо-западу. Но у том случају јесу ли тако за презрење Келто-Сдовенн? А с друге стране, и ако би бпли Туранци ц Номадп, зашто не би могли бити и у том случају цивилизовани ? Увек се повраћа пптање: ко је отаочео цивилизацију ? А ништа није мање вероватно, још једном буди речено, но кад се ирииисује тај аочетак дивљацима са севера, чије су хорде много доцније уироиашКавале имиерију римску и грчку. Нек се види, у каквој нас забуни остављају све те псторије из доба ире историје^ А што се тиче страшне слике, коју нам праве о унутрашњој борби, која је била усдед облика лубање, између Ното Еигораеиз и Ното А1ртиз> ') И сам се Кошут, имајући изглед Хуна, хвалисао тиме. Имао је и зашто!

то је чист сан антрополога. Прогресивна апсорпција долихоцеФалних у масу учинила је, у осталом, ту борбу немогућном. И ако би се одговоридо даје напредак етнпчке демократпје, која иде истим кораком као п демократија политичка, угрозио човечанство општпм опадањем, ми имамо да обратно одговорпмо; — све зависи од старања, које су имале пли нису имале демокрације око тога, да иодрже у недру своме једну ириродну елиту, иа да тако осигурају слободан иут одабирању (седевцпјп) онога штоје боље, иа ма каква била форма главе њихове. Заиста се с разлогом елита једног народа упоређивада са докомотивом, којаимасвој самокрет, а маса, у читавом низу некретних вагона, стављајући се за локомотивом у покрет, кобрља се после исто тако брзо као и локомотива. Али ништа не допушта да се каже, даје надмоћност, нужна да повуче п све остало, везана за благе варијације у мери гдаве, и да ће опште повећање те мере које пде на проширење свих тих гдапа, свршити се стешњавањем свих духова. Антрополози, о којима ми говорцмо, не могу а да трагично не узму све више и више универзално укрштање глава дугих и гдава широких; у дисхармоннјама облика, које налазе код свих „мелеза", они виде слику унутрашње дпсхармоније 1 ). Срећом су њихови расутци п овде врло хипотетички. Одношаји духовних особина ка посебним, лубањским особинама, сувише су лоше оиредељени, да бп могли дџпустити предвиђање ресултата усдед укрштања раса, нарочито плавих и црномањастих. У мешавини, битни карактери тииова иреносе се сваки за се без заједнице са другима, тако, да би укрштање долихо-плавпх и брахи-цриомањастпх, на пример, могло произвестп мелезе долихо-црноЈ ) Већ примећујемо, веле они, у нашим варошима само лица очију јасних а власи тамних или обратно; само лица дуга, удружепа са лубањом округластом; глава је другог тшга но што је коса; «брахицефали носе главу аријанску", јединствеиа узурпација. С друге стране, »ситпе главе средоземске насађене су на врхове крупних Аријанаца, који ладмашују све својим џиновским трупом.'* Шта бирекли ови песимисти, кад би виделиг-ђу де Севиље са једним плавим и једним црним оком ? У исти мах, продужују они, видећете дисиметрију органа, да утиче као »узрок угашењу мелеске популације." У моралном су погледу, као људи које растржу супротне тежње. Пошто ни сами нису на чисто са својим иојмовима, мисле »јутру на Аријанце, вече на брахицеФале", мењајући карактере, воље, понашање по вољи случаја! Ето тојепризор, који даје исихологија (( крво-мешања" у нашим равницама и нашим (Фр.) градовима. Додаје се о тим мелезима плавих и црномањастих, к .о и о мелезима плавих и црних, да је »егоизам њихова карактеристика^тако дсто као и О непостојанство, простачење, полтронерија. ж Келт већ има велику бригу о својој личности, о својим интересима и интересима својих ближњих, и о свему што не превазилази његов доста узан хоризонат. Укрстите га са једним Германцем — енергични индивидуализам овог последњег учиниће да се притврди лична тенденција онога првога; с друге стране инстинкти германски ка солидарности човечанској биће неутралисани урођеним духом келтским; општи резултат је: егоизам код »мелеза.* То је антропологака хемија о карактерпма.