Просветни гласник

384

ПСПХОЛОГПЈА ПАГОДА II АНТРОПОЛОГИЈА

степена. То, што је у овоие истипито, јесте, да развитак цивилпзацпје свагда пзискује иеку извесну нормадну дужппу п ширину мозга, п, ако се ширина увећава а нормална се дуашна не умањаиа, има се растућа иод -брахицеФадпја, која одговара и иадмоћности. У Евроии, веди се даље, Француску нзузев, једаи човек вишег реда, по рачуну де Кандолову, вредп за осам њпх из средње класе, у погледу илодности талепта, а вреди шест стотина њпх нз нижег реда. У Француској такав човек вреди за двадесет првих а само двеста другпх. Најнпжа класа у Француској иадмоћнија је од одговарајуће класе у осталој Еврони; средња класа у Француској слабија је, и иостала је то све више од сто година овамо; буржоазија XVIII века ваљала је четири пута внше но данашња. Ова буржоазпја данашња пма међутим сва средства да покаже свој таленат, кад бп га имала. — Нека је и тако; али кад она то не чини, да ли је то с тога, шго јој је лубања постала мање дугуљаста, или нпје ли то с тога, пгго се услед историјскпх окодностп у њеном развпћу, и сувнше везала за свој новац, да би се показала мање неиитересована, мање узвншена у својпн аспирацпјама. Што се тнче парода у Француској, п ако је укупно узев надмоћнијп од народа у другпм земљама, он показује две стотине пута мање тадента но арпстокрацпја, зашто је најпростије објашњење у тешкоћама, које стоје талентима на путу да се пспоље. Л.ако ди јеједном зидару, да открије „мртворођеног поету" којп је можда у њему? Једном лпмару или столару, да покаже свој ораторскп, мисдплачки иди државни таленат Р Дух не веје тамо „где хоће", но где може. Сразмера таленат& у напшм народним масама сасвим је у њихову част , ма како да су те масе „келтске® па и саме туранске, какве оне могу бити. Сматра се још, да људи дуге гдаве, а нарочито плави, имају јако изражен религиознп карактер, што се објашњава као „иометња развпћа", илн „несрећан сдучај". Напротпв, Келто-Словени, при свој њиховој општој „потчпњености", имају ту нарочпту бољу одлику, што су, велп се, мпого мање релпгпозни. Ко не осећа пронзвољност васколике те психодогије? Нрво, ми ие допуштамо зампшљену надмоћност раса нередигиозних, н ако би их бидо. Реднгпја је прва етапа идеадпзма, прво усиљавање човечје , да изађе из себе сама , да пређе хоризонат ограничеп видљивпм светом. Сем тога, распростртосг раса псрелпгиознпх у Европп веома је спорна. Келти из Бретање, да ли су мање религиозни но њихови суседи Норманп? Да ли и Словени у Руспји важе као безверници? Није дп

исто тако видна и дакомисленост и веселост келтска у сањалачкој п посматралачкој Бретањи, како нам ју је оппсао Ренан, илијош и у Оверњи, или још код брахицеФалнпх Алзашана, или код мирних п тромих Келта баварскпх? Другн иример: ирави су Бретонци са Арморике, каже се, долихоцеФади и нпсока раста; носа исиала, впсока и узана, лица бујна, а косе и очију отворених; то је бар чист бретонски тип из IV века, од кога се налазе још добре „мустре." Напротпв Келги са Арморике имају днце шпроко, пљоште, кратко, пстакнуте веђне коштане кривине и здепасти су. Је ди инак прнмећена најмања раздпка између ова два етничка слоја, у погдеду њихова карактера, обичаја, веровања ? После редпгнозног иди нередигиозног духа но чему антроподози праве надмашност или потчињепост према свом укусу, — призива се ратнички и авантуристпчки дух северњака, да бп се из тога створида неосиорна надмоћност. Ади најпре су и сами Кедти, према њиховом рачуну ведпки упадачи и освајачи: ми смо впдели ведико пространство старе Келтске. Таква једна нросторпја нпјемогла бити завојевана млитавцима и људма „пасивним." Пре но што су савладалн Галију, коју су тада окуппради „пеукротивп" Лпгурцп, Келти су аотисли ове последње ка југо-истоку и, крећући се ка Гарони, освојише Шпаиију, да би се наместили, као на Елби, тако да оснују Кедтиберију око VII века пре Христа. Они беху исто тако распрострти и у Арморпцн н на британскпм острвима. И ако су освајачки дух н борачка вредност — која се, у осталом, надази свуда и код свнх раса — прави знаци надмоћностп, Је ли онда могућно сматрати Кедто-Сдовене као нпже од Скандинаваца и Германа? Шго се тиче изјаве, да су огромне кедтске масе морале бпти предвођеае вођама дуге дубање и пдавих вдаси, то бн значидо псторију заменити епопејом. Бпла је једна прва кедтска инвазија, веровагно црномањастих, и друга једна гадска (расе плаве), и то је ето све чему иас учи нсторија. Сем тога, психологија Келто-Словена и Туранаца садржава једну основну контрадикцију. Ако су масе монгодске у Азијп „задоцњени Савојци", као наши (фр.) Савојци, Оверњанци и Доњо-Бретонци, не лпче ди они тако мадо на њпхове старе помадске претке ? Име Туранаца означава номаде не-Аријанце, а 1оига изражава брзину каваљерије; а ко је био мање везан за земљу, мање „мирољубив", мање „миран" од номада туранских? Ришенен, који тврди да су му претци туранског иорекда, спевао нам је своју „Песму крви":