Просветни гласник

наука и

403

века, када је мз темеља учињеи иревра'. • хемији, који је у великом хемичару Лавоазијеру долгао до свог врхунца. Опажања Паскада, Герика. Бојла п другнх о утицају и понашању ваздуха нри сагоревању тела иоказаласу, истина, да сеједан део атмосФерског ваздуха везује за спаљивана тела, да у ваздуху, дакле, има различптих састојака; али се од тих посматрања не имађаше никаква стварна корист ваздух остаде п даље елеменат. За објашњење појава при сагоревању служаше „Флогистонска теорпја", коју је, почетком XVIII века, поставио ПГгал (81аћ1), медицинар у Хали. Но тој се теорији држало, да постоји иекакав огњени дух, „ флогистои", који је прави узрок сагоревању, п да лако спаљпва тела имају у себн много, а теже спаљива мало од тога Флогистона. Прп сагореиању - мпслило се — тело губи тај огњенп дух. Овом се теорпјом сагоревање није објаснило, већ се баш обпшло објашњење, те се тако непрекидно наплазило на супротности. Тако се на пр. није могло разуметп, зашто производ сагоревања да буде тежи него спаљено тело, кад ово губи нешто, т. ј. флогистон. Најзад се појавише свакојака ФилосоФска мудровања о томе Флогистону, те готово сваки испитивач, који се тим предметом занимаше, истаче неку засебну теорију о томе. Тако јето све трајало, док се не појави, брзо једно за другим, читав ннз нових открића, која разорише мишљење о „елементу ваздуху." Год. 1755-е Енглез Блек (В1аск) откри угљену киселину, те је својом теоријом, да су гасови једињења од топлоте и чврстих тела, положио темељ учењу о скривеној (латентној) топлоти. Блекову земљаку Кевендиигу (СатепсИвћ) пође за руком, год. 1766-е, да открије водоник, „спаљиви ваздух", који је сагоревањем постао вода. Год. 1773-ће и 1774-те, Енглез Пјоистли (РтМеу) н Немац Шеле (8сћее1е) упознаше нас с кисеоником, који раније називаху ;; огњеником" (ГеиегзЂоф или „животником" (Бе1зеп881о1Т). Доцније су открили: Шеле азот и хлор, а Пристли хлоро-водоничну киселкну, амонијак, моноксид угља и диоксид сумпора. За непуно тридесет година појави се, место једног јединог ваздуха, читав низ разних врста ваздуха, од којих су неке, као што показаше Кевендишови радови од г. 1783.—1785., сгални састојци наше атмосФере. Откриће разних врста ваздуха — гасова, као што их доцније назваше — било је толпко исто значајно, као што бејаху резултати радова Торичелијевих и Герикових. У првој половини XVIII века побијена су мишљења о многим физичким по-

јавима, а у иоследњпм деценијама XVIII века хемијске се теорпје из оспове нреобразише. У светлости научнога испитивања разбп се најпре учење о оном „ћоггог уасш", па онда и теорија о „ флогпстону" — као празне, Фантастичне спекулације. Л.авоазије бејаше први који је, духовитом применом резултата туђпх и својих испитивања, објаснпо појав сагоревања. Он је у својим научнпм радовима покушао да систематски образложн своје мњење, да се у горењ у један део ваздуха једини са телом које гори, и да ово услед тога постаје теже но што је пре тога било. Кад је Пристли открио кисеоник, Лавоазије је одмах доказао, да је кисеоник ваздуха узрок горењу и да се он у том ироцесу једини са супстанцом запаљеног тела да ју он оксидује. Ово ново учење Л.авоазијерово, који се с правом сматра за осниваоца хемије, почело је, истом после десет година тешке борбе с иротивницима, око г. 1785-е, да осваја себи опште празнање. Утицај те нове науке на познавање ваздуха бејаше ванредан. Наука о оксидацпјп показала је, да кпсеоник ваздуха подржава горење; да је он тај, који са сумпором, фосфором , угљеником и т. д. гради киселине; који се при сагоревању, а по некад и без овога, једпнп са металима у оксиде; који нагвожђу у влази кли у води градп рђу и који у нлућама венску крв претвара у артеријску. Сазнање физичких разноликости гасова учини те се доби са свим нов, изненадан појам о ваздуху. Он се тада приказа као механичка смеша гасова различите тежине. Сада сваком бејаше појмљиво, да се ти невидљпвн гасови могу преручивати из једног суда у други, да се суд лакшпм гасом може пунитм оздо па више, а тежим одозго доле, и да се разлике у тежинама гасова могу на видљив начин показати. Тога ради је о један крак теразија обешено стаклено звоно, доведено у равнотежу с другим краком; то је звоно напуњено, и то оздо па на впше, лаким водоником — и звоно заједно с краком теразија диже се у вис. Кад се пак звоно обрне и обеси о крак теразија, па се у њега успе тешкп дпокспд угља (угљена киселина) — крак се на теразијама спушта на ниже. У исто време се дознало и за дифузију гасова. Опазало се, да је у једној отвореној чаши, која је напуњена диоксидом угља, после некога времена ова тешка киселипа била замењена лакшим ваздухом: ваздух и угљена киселнна прожели суједно друго. Кад гасови не би имали способности задиФузију, опда ни агмосФерски ваздух не би могао бпти овако хомогена (једиолика) смеша гасова, него би ови, према својим тежинама, градили слојеве,