Просветни гласник

404

Недостајаше још један ведики беочуг у лаицу, који везује ваздух за остада тела, а то је: доказ да је и ваздух тело , којем је обично агрегатно стање гасасто, као што је вода у течном, а гвожђе у чврстом (стаменом) стању, и које, под пзвесним условима, као вода и гвожђе може да се појави н у другом којем агрегатном стању. Тај је беочуг нронађен у овом веку. Год. 1823-ће нође Фередеју (Гага<1ау) за руком, да високим притиском и јаким расхлађењем већпну гасова претвори у течна и чврста тела, Само неке од гасова, међу њима и кисеоник, азот и водоник, противилп су се томе, п ако су изложени иритиску од неколико стотина атмосФера. С тога су добилн име: перманентни (постојани) гасови. Истом од неких двадесет година успело се, да се и та унорност савлада тпме, што су т. зв. перманентнн гасови, пошто су изложенн великом нритиску, расхлађенн до испод њихове „критичне температуре' 1 , т. ј. до температуре, нрц којој енергнја растављања у молекуларном кретању није више толико јана, да може одолети сваком притнску на молекнле. Кајте (СаШе^е!) у Парнзу и Пикге ( РјсМ ) у Женеви расхладише поменуте гасове, год. 1877-е, до испод — 140° Ц. а изложнше их у исто време притиску од више стотина атмосФера. Тако нм пође за руком да кнсеоннк, водоник и азот претворе у течностн (и то кисеоник п азот у безбојну; а водоник у модру). Чим пре-

стане притисак, течни гасовн показују тежњу да се што брже врате у своје обнчно агрегатно стање, т. ј да се прегворе у пару. Велика потреба у топлотн за овај процес наглога пспаравања надшрује се нз најблоасе околнне оног дела течнога гаса који се иснарава, т. ј. одузпма се, од честн, осталој колпчннн гаса, која се још не испарава. Услед тога оиај део течнога гаса великпм расхлађењем узнма облнк чврста тела — смрзава се. Тако је посде чнтавих векова трудпога нспнтивања откривен невпдљивп, неоинпљивн ваздух, гас без мириса и укуса, те је увршћен у ред телеса. Еад гледамо сунчев зрак како трепти, знамо да се он прелама у „телу" ваздуху као и у другим прозрачним телима; кад сдушамо музпку, а ми зпамо да делићи ваздуха треиере и да се таласају те се тако дотичу нашега уха; кад ветар уји, ваздушне масе великом брзином мењају своје место. Ми се лако и слободно крећемо по ваздуху, а знамо да је наше тело споља и изнутра пзложено подједнако подељеном притнску од 15.000 до 20.000 кгр. — притиску ваздушне масе, која, полазећи на више, бива све ређа и омотава куглу нагае земље у дебљини од 30 геогр. миља , као што је докучепо посматрањем метеора, када, продревши у нашу атмосФеру, засветле. Превео с пемачиог С. II.

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

Н0ВИ УЏБЕНИЦИ ЗА 0ПШТУ ИСТ0РИЈУ Година 1894-та знатно се обогагила уџбеницима за Општу Историју. Појавила су се два превода и два оригинала. Три уџбеника намењена су за средње школе, а четвртн за вишу наставу. Од ова четири уџбеника један је по други пут преведен, поправљен и допуњен, један је по други пут штампан и знапш умножен, један пак први пут превод, и најпосле четврти је оригинал и ове године први пут штампан у „Просветпом Гласнику" и отуда је прештампан. Пре но што бих нрешао да кажем о сваком по коју реч, хоћу најпре да истакнем у најкраћим потезима задатак Историје и задатак једнога историјског уџбеника за наше средње школе.

Ма који уџбеник узели у руке, па погледате почетак сам, одмах се ночиње са задатком Историје. Неки опшнрније, неки краће, али већнна у главноме каже шта је задатак Историје. Историја треба да представи прошлост појединих народа, дакле живот и обичаје, напредак, цветање, опадање па и пропадање. Исто тако и узроке расцветавању појединих народа кг.о и узроке опадања па и пропасти. Историја треба да буде огледало у коме се види прошлост народа у сваком погледу, ту треба да се огледају породични и друштвени односи; њихов постанак и развијање, усавршавањс, пратећи их све до данашњега времена; уз то поређење садашњих породичних и друштвених односа са пређашњим. Овим путем Историја нас упознаје са прошлошћу појединих народа, са узроцима напретка и назатка историјских народа, сањихним врли-