Просветни гласник

НОВИ УЏВЕНИЦИ ЗА ОПШТУ ИСТОРИЈУ

405

нама п иороцима, на тиме показује пут, који су, у свом развитку, прошли данашњи народи са својим друштвеним и породичним установама. Тиме Историја расветљује данашње стање, расветљује садашњост појединих народа. Тим путем Историја показује колико поједини народи имају вредности и моћи, какви су им путови и начини развитка у ирошлости, а отвара народпма очи, да виде своје слабости и врлине, узроке свога назатка и напретка у садашњости и показује у исто време и пут како ће поједини народи себи и својим потомцима спремити бољи и срећнији живот у будућности. Ако Иоторија садржи ово, што напоменух, онда она, кад се изучава, има иористи за данашње друштво, јер тиме утиче на раавој ума човечјег. Истичући светле примере, уаорите људе, племенита срца и узвишене душе, она облагорођава срце омладине, одушевљава их за добро и племенито, а тиме Историја постаје једна врло јака полуга у васпитању људском. Један уџбеник школски, а нарочито за средње школе, треба да изнесе пред ученика оно, што је речено да је задатак Историје. Материјал је врло велики, поље врло широко, па ипак све то треба изнети у лакој одећи и учинити материју привлачном и занимљивом, а поделити према узрасту ученика, којима се уџбеник намењује. При том ваља гледатн да се постигне историјска тачноот и одређеност, јасност и очигледност. При свем том треба представнти сувремено стање историјске науке и историјских испитивања. Поред овога за један уџбеник Опште Историје потребно је још нешто. Мало има ствари у нашем јавном животу од постанка наше нове државе, у којима се нисмт угледали на запад. Међу такве долазе и наши досадашњи уџбеници Опште Историје за средње школе. Сви народи, а нарочито Немци и Французи, обратили су велику пажњу на национално васпитавање омладипе. Тај правац нарочито се опажа у новије време. Према томе удешавају и сав свој рад на васпитавању омладине. То раде пишући и уџбенике за средње школе. Исто тако и уџбеници Опште Историје израђени су у националном духу. У својим историјским уџбеницима нарочиту пажњу обраћају на своју народност на првом месту> па тек на другом месту народе, који их окружују а на трећем остале даље народе. Ми смо у томе изостали иза њих. Ми смо до данас у овим уџбеницима што их имамо за Општу Историју обратили нарочиту пажњу на запад и западне народе, а врло мало поклањали пажње словенским народима, као и онима, који нас окружују, а о нама ретко који проовктни гдасник 1895. г.

уџбеник да проговори неколико речи, највише један или два листа. Французи, Талијани, Немцп и т. д. изучавају врло марљиво историју Грчке, особито Рима и старе римске државе. Исто тако и у историјским уџбеницима обраћају пажњу својих ученика на живот и културу ових народа. То је и умесно, јер имјетамо основ њнховог породичног и друштвеног уређења. Тамо им је основ државнога уређења. Поред тога Немци обраћају врло много пажњу својих ученика на стару Германчју, на живот п обичаје старих Германаца. И то им је умесно и за патриотско буђење омладине и потребно, јер им је тамо идилски живот прошлости н.ихне. Тамо су им почетци многих обичаја и установа. Тако раде народи, који су данас силнч и моћни, у чијим рукама лежи судбина целе Европе. А ми ? Ми чинимо изузетак од других. Ми смо у нашим историјским уџбеницима средњих школамање више космополите. Ми најцре изучачамо подробно историју свију народа, па тек онда кажемо коју и о нама, бар поменемо само. У Европи нема парода, коме би већа опасност претила, него нама. Нема народа, како ми се чини, па целој земљиној кугли, чији би геограФСки положај био несрећнији и по опстанак његове државе опаснији, но што је положај Србије. Па поред свега тога, ми нашу омладину у националном правцу не васпитавамо онако као Немци и Французи. У томе јако грешимо. Ја мислим да у нашим средњо-школским уџбеницима треба нарочиту пажњу да обратимо нашој историји и нашем народу , па затим словенским народима и народима, који нас окружују и са којима смо највише имали додира, или данас имамо. Осим тога нарочита се пажња треба да обрати у нашим уџбеницима на Византију и живот и обичаје старих Словена, јер ту је основ свеколике наше старе културе. После овога можемо прећи да прегледамо све уџбенике за Општу Историју, који се појавише ове 1894, —5. школске године.Прво да прегледамо преводе па тек онда оригинале.

1. Виктор Дири: Историја средњега ввка. Превео с Француског П. Београд, 1894. г. Накладом књижаре Велимира Валожића. Парна штампарија Д. Димитрнјевпћа (Јеленска ул. бр. 1). Мала 8,° страна 151, броширана. Цена Г50. дин. Зна се да је на пољу Опште Историје У1с1ог Бигиу био један од најчувенијих радника. Зна се да је био научар и историк првога реда. И као /аван радник и као насгавник и као министар имао 53