Просветни гласник

406

КРИТИКА И БИБЛ.ИОГРАФ0ЈА

је прилике да увиди какву улогу има и може да има историја у образовању и васпитавању омладине. Зато је баш он и узео да уз сарадњу других проФесора удеси школске уцбенике за општу историју оиако, како ће они најбоље одговарати потребама Француских средњих школа. Он је обратио нарочиту нажљу у Иоторији Општој — т. ј. уџбепицима Ошнте Историје — на Француску, па се онда око ње нижу остали светски догађаји средњега и новога вс-ка. Ну поред тога обраћена је пажња на дечји узраст и на разреде . у којима се историја учи. Па према томе и уџбеници су израђени по концентричном методу. Рекох мало чае, да је Дири обратио био нарочиту пажњу на историју Француске и то баш у самој Општој Историји. За сад имам при руцп један распоред његових уџбеника по Општој Историји за Француске средње школе од 1880. године. Он има: а) Стару Историју Источних народа за шести разред. б) Историју старе Грчке за иеги разред. в) Римску историју за четврти разред. т) Историју Европе, а нарочито Француске, од 395.—1270. за треИи разред. д) Историју Европе, а нарочито Француске, од 127.—1610. за други разред. ђ) Историју Европе, а нарочито Француске, од 1610.—1789. за реторичку класу. Овај курс историје назвао је: Соигв Л'НгаГогге, гесИ&е сопГоппетеп(; анх рго^гаттеа с1е 1880, а Гиаа^е с1ез сћгззез Ле §гаттајге е1; (1'ћитап11;е8. За овим има мањи курс, који је назвао : Реи1; соигз с1'Шз1;о1ге. Ова историја средњега века, што је имамо у преводу г. П.,, чини ми се да ће бити из круга тога мањега курса. Чини ми се да јој је наелов: РеШе НгвШге Ли тоуеп аде. Овај мањи курс Опште Историје удешен је за почетнике, али који ће доцније у ком вишем разреду имати који опширнији курс а према концентричном методу. Где се по њему предаје Историја, он је потпуно и удесан. Али код нас, где то није случај, врло је незгодно употребити овај мањи курс. Истина Министарство је ову Историју средњега век а препоручило гимнасијама и другим средњим заводима, као привремени уџбеник. Али ако се обрати пажња на наш гимназијски програм, где се нарочита пмжња обраћа на Историју словенских народа и на њихну културу; затим кад се обрати пажња и на ону потребу, коју треба да подмири Историја у националном васпитању и образовању,

онда мислим да ће ова Историја средњег а века бити врло незгодна као уџбеник у нашим средњим школама, па готово се може рећи сасвимнеуиотребљива. Ово је више једна хроника или конспект од догађаја, година и имена но Историја средњега века. Просто један кратак преглед, ал' што је могућно краћи, догађаја за време средњега века. Па и у том кратком прегледу може се рећи да су Словени сасвим изостављени. У целој овој Историји средњега века, што је год речено о Словенима једва се може напабирчити заједан лист, па И ТО МОЖДа непун. Док међутим на историју Француске н Енглеске и њихових међусобних одношаја односн се јед ма трећина и више целе књиге. Од 34 главе, које се налазе у овој књизи, односи се на Француску и Енглеску и њихне међусобне односе пуних 13 глава, поред тога што је и на другим местима увучена грађа за Француску историју у историју других народа. Тако на стр. 34. увучена је битка код Паотија у историју Арабљана. Тако исто у крсташким ратовима говорено је о некаком Француском царству у Цариграду на страни 84.! Осим тога ова Историјца средњега века врло је рђаво преведена. Изгледа као да преводилац није био познат са временом и личностпма, чију је историју преводио, јер у противном случају не знамо како је^огао учинити онако крупне погрешке у изговору историјских имена, како код личности тако и у геограФији средњега века. Тако на пр. грешке у изговору личних имена. На стр. 8. рођака и наследника Алариковог назива Адолфом, међутим он се звао А1апЦ или А1;аи1рће, а то је Атаулф, јер и Немци пишу то име где А1аи1(, а где А1ћаиЦ, код Руса преведено је: Атаулгфг. Наследника Теодосија другог у Византији назива по негде Марције (стр. 11.) а по негде Марцијен (стр. 13.). То се име пише латин. Магсгапш а грчки Мссдхшгод, те према томе није ни Марције ни Марцијен, већ Маркијан. Старешину Херула, доцнијег краља италијског, преводилац назива Одоакар, а мислим да је боље узети како је то већ употребљено у нашим уџбеницнма Одоакро. На стр. 44., сина Карла Великога назива Лудвиком Милостивим, а мислим да је 1јОШ8 1е Бећоппаке најбоље превести са Луји Побожни илп најпосле и Лудвиг Побожни , али Милостив никако не може. На страни 79. у I крсташком рату мосулског султана, који је нападао на крсташе, назива Крбога. У Француском тексту стоји КегЂода, а по где где и Кегђодћа и Когђоидћа и Согђодаа, а на руском Карбога. Према томе мислим да је најбоље оставнти то име онако како је оно већ било код нас: Карбога. На стр. 88.