Просветни гласник

#83

НОВИ УЏБЕНИЦИ ЗА

ОПШТУ ИСТОРИЈУ

407

сина Хенрикн Гордога, супарника Фридриха I, Барбаросе, назива Хенриком Аавовим Срцем, а зна се да се он звао само Хенрик Лав, а Лавовим Срцем називао се енглески краљ Ричард, који је суделовао у трећем крсташком рату. На стр. 91. сицилијскога краља Рожера II преводииац назива Рогером. Албоин, он пише Албион, Гелимир, он пише Желимир. и т. д. Да наведемо неколико нетачних назива у историјској географијн. Одмах на страни 7. погрешно је назвато место, где је 406. год. Стликон разбио Радагеза и варваре. Преводилац га назива стенама Везулским, међутим у оригиналу је Гб8и1е8 дакле код Фезула. Француски град РоШегв, где је Клодвик победио 507. г. готског краља, преводплац преводи Поатиер, а §еш1;. Поатиера, место Поатја. Победу, која је код нас позната под именом битка код Цилииха (496. год.), он назива победа код Толбиака. Племе Фризе, назива по Француском изговору Фризонци. Преводилац 1ез СогПзсћИеа, преводи са Коршити (стр. 28.) место Кореишити (арапско племе). Место Омаиди, чретци шпанских калиФа, пише Омиади, а иначе Абасиди, Фатимиди, само чини изузетак Омиади! — На страни 34. има једна замашна омашка, која ни у једном уџбенику не сме да буде. Преводилац, говорећи о продирању Арапа преко пиринејских брда, вели : „720. године Арапи заузеше језеро Аангедок, северно од Пиринеја." На северу од Пиринеја нема никакво језеро да се вове Лапгедок, већ су Арапи, освојивши Шпанију, год 720. прешли преко Пиринеја и заузели Сеитиманију, која се доцније прозвала Аангедок, и опустошили Аквитанију, док их 732. год. код Поатја Карло Мартело не потуче и тиме не спасе Галију и у њој цивилизацију и хришћанство. То је у ствари, а Арапима није било језеро потребно да га освајају, а још мање онамо где га и нема! Исто тако на страни 49. гроФове од Фландрије и од Анжуа, на8ива гроФови Фландре и Анжура. Исто тако место Аријевац, присталица Аријеве јереси, преводилац пише Ариац (стр. 14.); место Спрац или Сирјанин, становник Сирије, преводилац пише Сириац (стр. 33.), место Валхала, (рај по германским традицијама) преводилац пише Валала (страна 5.). У овој књизи употребљена су нека имена, која немају везе ни са догађајима, нити код нас имају места у једном уџбенику. Тако н. пр. на стр. 7. и 8. вели се: „и овај нови Вавилон, како каже Босијет, подражавалац старог или на стр. 11. и „једнога јутра, каже Гот Јорнанд, историк овога (1ата ". Овде није иотребно за нас да знамо

шта каже Бо г Је, (а не Босијет, јер се Француски пише Во88ие1;)7 а шта Гот Јорнанд. Поред горњих значајних замерака овој Историји средњега века имамо да замеримо још и то, што у њој готово све што је речено односи се на политичку историју средњега века. Рекао сам већ да ми ова „Историја Средњега Века® изгледа као конспект политичких догађаја за време средњега века, а она друга страна живота историјских народа, која је много претежнија, а то је култура оних народа у средњем веку, који подигоше своје државе, готово је сасвим запостављена. Данас је јасно да се историја не може више онако једнострано изучавати, као што је то негда било, а некад се и у нас предавало. Наш ученик у шестом и седмом разреду, према данашњем гимназијском програму, ако се у гимназији не упозна, са животом и обичајима, вером и установама средњо-вековних народа, онда ће се зацело Мало где то наћи, а нарочито ако још не оде на историјско -Филолошки Факултет. А колика је потреба за Србина да се упозна са културом Византије, са културом Италије, Угарске, са историјом Бугара и Хрвата, са културом словенских народа, о томе не треба ни да говорим. Историја Срба уплетена је са историјом поменутих народа; без понављања историјске прошлости поменутих народа, ми никада нећемо моћи нашој ђачкој омладини учинити приступачну саму историју српскога народа. До сада се, или управо до пре пет до шест година, на историју словенских народа врло мало обраћала пажња, а нарочито по гимнасијама у унутрашњости, а то зато што је у Бигиу-а или кога немачкога писца врло мало речено о Словенима у опште, а о Србима посебице готово ништа. А Дирије и немачки писци најприступачнији су нашим наставницима, који и иначе кубуре са материјалне стране. И онда је појмљиво, откуда то да су Словени у Историји Општој у нашим гимнасијама запостављени. Имао сам срећу да свршим гимназију, а о Словенима ништа да не чујем из уста наставникових, осим оно, што се налази у историји Иловајскога и то у I издању. Поред тога г. наставник је изоставио све о Бугарима, говорећи: „то су наши непријатељи, о њима нећемо учити"! Према свему горњем, крајње је време да се и ми Срби угледамо на Французе и Немце, па да једном обратимо већу пажњу својој и словенскоЈ прошлости на првом месту, па онда тек народима около нас, и најпосле оним народима, са којима ми нисмо имали никаквих веза. Са овим нећу рећи